Trampu se na teret stavljaju dve tačke — zloupotreba položaja i opstrukcija Kongresa — obe u vezi sa Ukrajinom, na koju je predsednik SAD, navodno, vršio pritisak kako bi od nje pribavio kompromitujuće informacije o svom mogućem protivkandidatu na predstojećim izborima, bivšem potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu.
Shodno očekivanjima, Predstavnički dom, u kome su opozicione demokrate u većini, Trampa je 18. decembra proglasio krivim. Skoro mesec dana kasnije procedura je u sredu konačno prebačena na višu instancu, u Senat, u kome Trampovi republikanci imaju tanku većinu. Za opoziv su neophodne dve trećine glasova.
Ko će biti saslušan
Ovo, međutim, ne znači i da je aktuelni predsednik potpuno bezbedan. Ključna nedoumica trenutno se odnosi na pitanje hoće li ili neće Senat saslušavati svedoke pre konačne odluke ili će se, kao što Tramp priželjkuje, odmah preći na glasanje i odbacivanje optužbi. A problem predstavljaju barem četvoro od ukupno 53 republikanskih senatora koji su, izgleda, skloniji prvoj opciji.
Iz toga, pak, proističe i sledeća nedoumica: da li će biti saslušavani samo svedoci optužbe — među njima i doskorašnji Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, koji bi po predsednika mogao da bude naročito neprijatan — ili će i Trampu biti omogućeno da poziva svedoke, pored ostalih, i Džozefa Bajdena i njegovog sina Hantera, koji se i nalazi u centru korupcionaške afere u Ukrajini. Najavljeno je da će se Senat o svakom svedoku izjašnjavati ponaosob.
Novi krug političkog cirkusa
Sve ovo obećava novi krug političkog cirkusa u Americi, tim pre što je u središte pažnje javnosti u proteklih nekoliko dana dospeo Lev Parnas, veoma kontroverzni američki biznismen ukrajinskog porekla, saradnik Trampovog advokata Rudija Đulijanija, koji se okrenuo protiv obojice i sada javno potvrđuje optužbe demokrata na račun aktuelnog predsednika.
Tekuća politička igra ima i još jednu dimenziju na koju pažnju skreće predsednikov sin Don junior: suđenje u Senatu, naime, omešće terensku kampanju senatora Bernija Sandersa, glavnog Bajdenovog protivkandidata za demokratsku nominaciju. Baš kao što je i 2016. godine demokratski establišment učinio sve da spreči njegovu pobedu protiv Hilari Klinton.
Zašto je opoziv Donalda Trampa postao političko pitanje broj 1 u Americi? Kako će se ovaj proces odvijati? I kako će uticati na novembarske predsedničke izbore?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i novinar Siniša Ljepojević.
„U formalnom smislu, Tramp je sada, pošto je shodno proceduri njegov slučaj prebačen u Senat, bliži opozivu nego što je bio. Politički gledano, međutim, ništa se zapravo nije promenilo, zato što se unapred zna da nema dovoljno republikanskih glasova za impičment, budući da bi čak 20 senatora moralo da pređe na stranu demokrata i glasa za opoziv“, objašnjava Obrad Kesić.
„Ovo je nastavak rata protiv Donalda Trampa koji je započeo još pre nego što je on izabran za predsednika SAD. Istovremeno, reč je o još jednom svedočanstvu duboke krize političkog sistema i sistema vlasti u Americi, budući da je u pitanje dovedena i sama institucija predsednika te zemlje; ovo je vapaj onih koji gube, ne samo demokrata, već i čitave te paradržavne strukture koja se naziva ’dubokom državom‘, i njihov pokušaj da se koliko-toliko održe i da odlože svoj konačni poraz. Verujem da impičment neće uspeti, ali će dodatno urušiti političku infrastrukturu u SAD“, smatra Siniša Ljepojević.
Ključni svedok kome se ne može verovati
O stepenu urušavanja nivoa američkog političkog života možda i ponajbolje svedoče lik i delo najnovije „zvezde“ tekućeg procesa impičmenta — biznismena Leva Parnasa, koga je FBI je uhapsio u oktobru prošle godine, dok je pokušavao da napusti Ameriku. On je sada postao glavni svedok optužbe protiv Donalda Trampa.
„Parnas se nada da će umanjiti ili izbeći kaznu ako bude sarađivao, što njegovu motivaciju čini krajnje upitnom. On je najnoviji saradnik političkog establišmenta i medija koji žele da dokažu Trampovu krivicu, i još je manje kredibilan od prethodnih ’insajdera‘ koji su služili istoj svrsi — advokata Majkla Koena i Majkla Avenetija, do te mere da je ministar inostranih poslova Ukrajine Vadim Pristajko javno rekao da taj čovek nema ni malo kredibiliteta i da ne veruje ničemu od onoga što je Parnas rekao u vezi sa svojim saučestvovanjem u navodnom Trampovom pritisku na vlasti u Kijevu. Demokrate imaju veliki problem, ako se sada, posle čitavog dosadašnjeg procesa kojim su dominirali, uzdaju samo u reč takvog čoveka“, napominje Obrad Kesić.
Pitanje procedure
Trenutno je najvažnije i najspornije pitanje daljeg toka procesa opoziva.
„Ako svedoci budu davali svoje iskaze, umesto da Senat i bez toga odbaci optužbe pristigle iz Predstavničkog doma, Tramp će insistirati na svedočenju Džozefa i Hantera Bajdena, kao i anonimnog ’zviždača‘ iz CIA, koji je i pokrenuo čitav slučaj na osnovu svojih posrednih saznanja da je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim predsednik SAD tražio istragu Bajdenovih, uz pretnju uskraćivanja američke vojne pomoći Ukrajini... Pitanje izvođenja svedoka moglo bi, zapravo, da se pretvori u klopku za same demokrate, jer bi, s jedne strane, Tramp mogao da izvede pred Senat one svedoke koji njemu odgovaraju, čime bi u javnost izašla čitava pozadina ovog slučaja, a to je za demokrate neprihvatljivo, dok, s druge strane, on ima neupitno predsedničko pravo da, izgovarajući se razlozima nacionalne bezbednosti, svojom izvršnom naredbom spreči svedočenje onih zvaničnika koji bi po njega potencijalno mogli da budu štetni, kao što bi, kako veruju demokrate, mogao da bude Džon Bolton“, objašnjava Obrad Kesić.
„Demokrate se najviše plaše izvođenja Bajdenovih na svedočenje pred Senatom. Verujem da do toga, ipak, neće doći, jer je to jedini način da se sistem očuva, a to jeste korupcionaški sistem koji jako dugo traje i za njega bi bilo pogubno da se razotkrije šta je sve radio čovek koji je bio potpredsednik SAD i koji sada nastoji da postane i predsednik te zemlje“, naglašava Siniša Ljepojević.
Uticaj na izbore
Pokušajima demokrata da opozovu Trampa u prilog ne idu ni istraživanja javnog mnjenja. Referentni portal 538, koji sažima ispitivanja javnog mnjenja u SAD, navodi da manje od polovine Amerikanaca (46,7 odsto) podržava uklanjanje Trampa sa funkcije, što je podatak koji se nije mnogo promenio tokom proteklih nekoliko meseci, bez obzira na sve što se u međuvremenu dogodilo.
„Šta god ko mislio o Trampu — on je izabran glasovima ljudi koji krizu osećaju na sopstvenoj koži i oni ga i dalje podržavaju. jer se nadaju da će on na kraju ipak isušiti tu močvaru i rešiti njihove probleme. Stoga im je ponajmanje važno šta Tramp jeste ili nije rekao predsedniku Ukrajine“, komentariše Siniša Ljepojević.
Podaci ukazuju i na oštru podelu u američkom društvu, budući da 84,1 odsto glasača Demokratske partije podržava smenu Trampa, ali i svega 43 odsto nezavisnih glasača i 8,1 odsto republikanaca.
„Sve ankete pokazuju i da Amerikanci nisu mnogo zainteresovani za ovaj proces. Najvažniji je, ipak, podatak o stavovima neopredeljenih birača, zato što oni u suštini odlučuju predsedničke izbore u nekolicini ključnih država. Njihovo raspoloženje predstavlja veliki problem za demokrate. Iz toga može da se zaključi i da čitav ovaj proces Trampu zapravo ne pravi veliku štetu, štaviše, da može i da mu pogoduje, zato što je on i izabran kao autsajder, kao glas protesta onih običnih ljudi koji se osećaju zaboravljenim. Sve ovo što se sada događa, kao i prethodna istraga navodnog ruskog mešanja u Trampov izbor, u očima glasača samo potvrđuje da predsednik jeste autsajder koji se bori sa političkim establišmentom. A to samo ojačava njegovu poziciju u biračkom telu uoči predsedničkih izbora“, zaključuje Obrad Kesić.
