Među 70 eminentnih matematičara i fizičara iz 21 države sveta, Veselin Rmuš je briljirao rešenjima problema konstrukcije kvadrature kruga, koji datira iz vremena Talesa.
On za Sputnjik pojašnjava da se problem kvadrature kruga odnosi na konstrukciju kvadrata čija je površina jednaka površini datog kruga, uz upotrebu samo lenjira i šestara. Drugi problem je udvajanje kocke, odnosno njene konstrukcije u prostoru, čija je zapremina dva puta veća od zapremine date kocke. Treći se odnosio na trisekciju, odnosno podelu proizvoljnog ugla na tri jednaka dela uz upotrebu samo lenjira i šestara.
Šta je suština otkrića
Rmuš je koristio Talesovu teoremu o proporcionalnim dužinama, uzimajući odnos velikih prirodnih brojeva, a Pitagorina teorema mu je poslužila za izvođenje formule za površinu kvadrata.
„Izveo sam formule za površinu kvadrata i površinu kruga koje su podudarne u tri prve decimale, ali je apsolutna greška manja od pet desetohiljaditih. Uveo sam parametar i došao do veze između stranice kvadrata i poluprečnika kruga. Na osnovu tih relacija, površina kvadrata može da se pretvori u površinu kruga i obrnuto“, objašnjava ovaj sedamdesetpetogodišnji matematičar.
Ono što je Rmušova rešenja problema razlikovalo od drugih je primena ovih formula u praksi. One mogu da posluže prilikom planiranja gradnje, odnosno u arhitekturi, ali i u elektronici.
„Tokom Konferencije u Tokiju uzeo sam za primer primene u prostoru Keopsovu piramidu i izračunao zapreminu kupe visine koja je ista visini piramide, upotrebom formula do kojih sam došao izvođenjem funkcionalnih veza između stranice kvadrata i poluprečnika kruga, koristeći uvedeni parametar“, objašnjava ovaj penzionisani profesor Gimnazije „Panto Mališić“.
U Tokiju impresionirani, a kod nas...
Dok su u jednom od najstarijih univerziteta u Tokiju bili impresionirani njegovim rešenjima, u Srbiji i Crnoj Gori Rmuš je naišao na kritiku i osporavanje formula koje su se posebno odnosile na korišćeni broj Pi, koji ima beskonačan broj decimala.
„Čim se Pi zaokruži, rešenje je matematički netačno“, tvrde kritičari u brojnim komentarima ispod tekstova o uspehu profesora iz Berana, ali i pojedine kolege. On za Sputnjik kaže da je zaokružio površinu kvadrata i kocke na tri decimale koje se ne menjaju kad se povećava broj decimala broja Pi.
To je pojasnio matematičarima, učesnicima Konferencije u Tokiju, koji su bili oduševljeni, te kaže da nema nameru ni sa kim da polemiše.
Podrška najuticajnijeg srpskog matematičara
Komentarišući za Sputnjik kritike na račun Rmuša, čuveni srpski matematičar Stojan Radenović, koji je zbog izuzetnih radova svrstan među 100 najuticajnijih svetskih naučnih umova u oblasti matematike, kaže da je u našoj sredini uvek tako — ako ste uspeli, moraju da vas osporavaju.
„Nisam još video rešenje, ali čim je na tom mestu dobio priznanje — znači da je uspeo“, kaže on i objašnjava primenu spornog broja Pi.
„Kod zgrada koje se grade, tramvaja koji prolazi, televizora, telefona preko koga me zovete, u izradi svakog je broj Pi koji je zaokružen“, kaže Radenović.
„Čak i kada se meša malter i pravi zgrada, u kom odnosu je stavljen cement, sve je to nastalo zaokruživanjem takozvanih idealnih veličina, to su brojevi — koren iz 2Pi, treći koren iz 3E, i tako dalje. Sve što je čovek napravio — to je aproksimacija nečeg idealnog“, objašnjava ovaj eminentni matematičar.
Dodaje da mali broj ljudi radi matematiku onako kako se ona zasniva, jer to je mnogo teško, da to ne rade ni profesori na našim fakultetima i u školama, pa ga zato i ne čudi što kritikuju Rmušova rešenja.
Nagrađeni profesor iz Berana je rešenje ovog problema predstavio u knjizi 2016. godine, a godinu dana kasnije rad je objavio u i srpskom Vojno-tehničkom glasniku na engleskom jeziku. Stručna javnost nije reagovala.
