Volonteri iz udruženja „Glas u tišini“, koji su posvećeni odbrani hrišćanskih zajednica širom sveta, okupili su se ispred Konzulata Crne Gore u Milanu, kako bi iskazali neslaganje sa Zakonom o slobodi veroispovesti. Zakon koji je usvojen 27. decembra rezultirao bi oduzimanjem sve crkvene imovine stečene do 1918. godine. Povodom kontroverznog zakona u Crnoj Gori, Sputnjik je razgovarao sa Stefanom Pavezijem, predsednikom udruženja „Glas u tišini“.
„Udruženje pomaže progonjenim hrišćanima širom sveta, a trenutno je aktivno u Siriji, Palestini i na Kosovu“, kaže Pavezi.
Protesti ispred Konzulata Crne Gore u Milanu
Na koji način pomažete ljudima?
— Predlažemo neke inicijative u Italiji tokom kojih pozivamo stručnjake i volontere koji su bili na tim teritorijama da kažu šta se dešava, i zatim prikupljamo i sredstva za pomoć. U Palestini smo obnovili fudbalski teren, u Siriji pomažemo pri obnovi crkve u Homsu, dok smo na Kosovu pomogli u nekoliko srpskih škola i enklava. Trenutno planiramo da otvorimo kancelariju na Kosovu za srpsku decu.
Ispred crnogorskog konzulata u Milanu održani su protesti. O čemu se tačno radi?
— U crnogorskom Parlamentu je 27. decembra usvojen Zakon o slobodi veroispovesti, a tokom zasedanja uhapšeni su srpski poslanici. Postoje članovi u ovom Zakonu koji jasno govore da imovinu Srpske pravoslavne crkve stečenu do 1918. godine — država može da zapleni. Naravno da je to apsurdno za Srpsku crkvu, o čemu svedoče protesti u Srbiji i Crnoj Gori, ali je i apsurdno i za nas koji želimo da sačuvamo hrišćanske zajednice koje su progonjene širom sveta. Smatramo da bi Zakon o slobodi veroispovesti trebao da garantuje mesta bogosluženja religijama koje su zastupljene u toj državi, a ne da ih oduzima. Stoga smo došli pred Konzulat Crne Gore — da mirnim putem izrazimo naše neslaganje sa ovim zakonom.
Smatrate da je najveća opasnost ovog zakona da Srpskoj pravoslavnoj crkvi mogu biti oduzeta mesta za bogosluženje?
— Tako je! Plašimo se da će nastati situacija kao na Kosovu, da će islam početi da preovladava, sa svim propratnim problemima. Pošto Crna Gora igra za Zapad, želeli bismo da sprečimo da postane novo Kosovo.
Pomoć srpskim enklavama na Kosmetu
Već godinama na Kosovu pomažete srpskim enklavama. Koje su najveće poteškoće sa kojima se suočava srpsko stanovništvo?
— Na Kosovu su enklave odvojene. U pitanju su mala sela sa većinskim albanskim stanovništvom. Imaju ekonomske poteškoće, vrlo često ne mogu da rade, i žive od pomoći koja dolazi iz Srbije. Većina omladine odlazi kada vidi da je teško naći posao.
Mi pomažemo ljudima koji odluče da ostanu, a posebno pomažemo školama. Verujemo da kroz kulturu možemo promeniti ovaj mentalitet i da možemo uspeti u oživljavanju Kosova, na kome se nalaze brojni manastiri srpske, ali i evropske kulture. Na Kosovu postoji veliki problem islamskog ekstremizma i droge. To je država preko koje ide većina kanala za trgovinu droge koji stižu u Evropu. Zatražili smo od poslanice italijanskog Parlamenta Silvije Sardone, koja je bila na Kosovu tokom izbora, pojačanu kontrolu Evropske Unije nad ovom teritorijom.
