Dopisnik RTS-a iz Berlina Nenad Radičević ocenio je da odnosi Putina i Merkelove nikada nisu bili prisniji u poslednjih pet godina.
Zbližavanje stavova Putina i Merkelove
Prema rečima Radičevića — otopljavanje odnosa Putina i Merkelove jednim delom je posledica i toga što je Tramp zaoštrio odnose sa čitavom Evropom i sve očiglednijeg zaključka same Evrope da u mnogo čemu više ne može da se osloni na SAD.
Može se reći, kaže Radičević, da su ovo najprisniji odnosi Putina i Merkelove od 2014. godine, odnosno od pripajanja Krima Rusiji, nakon čega je EU uvela sankcije Moskvi koje su i danas na snazi.
„Razloga za zbližavanje ima više — jedan je što se oboje trude da projekat ’Severni tok 2‘ uspe, iako se švajcarska firma koja je trebala da postavlja cevi povukla zbog američkih sankcija. Druga stvar je situacija na Bliskom istoku“, objašnjava on za Sputnjik.
Radičević naglašava da je Rusija u protekle dve godine postala faktor koji se pita na Bliskom istoku — prvo od Sirije, do Libije i Irana, s kojim ima relativno dobre odnose.
„Primetna je tendencija Amerike da se malo povuče i više usmeri na trgovinski rat sa Kinom, od kada je Tramp u Beloj kući, a to je stvorilo prostor za Rusiju“, kaže Radičević.
On podseća i da će u nedelju u Berlinu biti održana konferencija o Libiji i konstatuje da će to biti nastavak zbližavanja.
„Može se očekivati da se tamo ipak desi da general Haftar stavi potpis na sporazum, što se u Moskvi nije desilo. To se organizuje pod pokroviteljstvom UN, ali suštinski to čine Nemačka sa Rusijom i Turskom. Erdogan, sticajem okolnosti, baš u nedelju dolazi u jednodnevnu posetu Berlinu, a sva je prilika da će doći i Putin“, kaže Radičević.
On, međutim, ističe da je Merkelova tokom posete Moskvi proteklog vikenda „zažmurila“ na neke od problema u odnosima dve zemlje i da na to u Nemačkoj ne gledaju sa odobravanjem.
Merkel kritikuju i mediji i njena stranka
Kako je rekao — kancelarka se našla na udaru i najtiražnijeg lista „Bild“ zbog posete Moskvi i zbog toga što nije previše isticala ono što je problematično u odnosima, kao na primer ubistvo Gruzijca u parku u Berlinu i proterivanje dvoje ruskih diplomata.
„To Angela Merkel nije istakla kao neki veliki problem, i zbog toga je kritikuju mnogi, čak i konkurenti u njenoj stranci — Anegret Kramp-Karenbauer, ali i Fridrih Merc, koji i dalje nastoji da se pozicionira kao neko ko bi na sledećim izborima mogao da bude kandidat CDU za kancelara. On smatra da je Merkelova previše popustljiva prema Putinu“, objašnjava Radičević.
Merkelova, međutim, pre svega misli, pored ekonomskih interesa, na situaciju na Bliskom istoku i eventualni novi talas izbeglica.
„Smirivanje Bliskog istoka je za nju prioritet“, ističe sagovornik Sputnjika.
Nagoveštaj novog odnosa prema Rusiji?
Upitan da li se ovo približavanje Rusije i Nemačke može tumačiti kao nagoveštaj promene stava EU prema Moskvi, što bi za posledicu imalo ublažavanje ili možda i ukidanje sankcija, Radičević kaže da ima analitičara koji procenjuju da to ide u tom pravcu.
„Da li je to stvarno namera Berlina — diskutabilno je. Ono što jeste istina — to je da je Rusija posle Kine drugo najveće tržište za nemačke privrednike i da oni vide veliki potencijal u Rusiji. Nemačke firme rade u Rusiji, ali ne tim intenzitetom i postoje nagoveštaji da bi ovo mogao da bude put ka nekom ublažavanju sankcija“, ocenjuje Radičević.
U tom kontekstu je posebno važna činjenica da je uspela nemačko-francuska inicijativa o razmeni zarobljenika između Kijeva i proruskih snaga na istoku Ukrajine.
„Taj jedan korak u rešavanju ukrajinske krize je možda nagoveštaj ublažavanja sankcija“, kaže on i dodaje da će se to pitanje svakako naći na dnevnom redu u drugoj polovini godine, kada Nemačka predsedava EU, a da odluku neće biti lako doneti.
EU se vraća pragmatizmu
Aleksandar Rar, naučni direktor Nemačko-ruskog foruma, smatra da se i Nemačka i cela EU vraćaju pragmatizmu.
Kako je rekao — Merkelova se tokom celog mandata orjentisala na politiku liberalnih vrednosti i Rusiju je odbacivala, ali je sada pragmatizam i politika realnosti teraju, kao i francuskog predsednika Makrona, da na Rusiju gledaju na drugačiji način.
Razlog je, kaže, što Evropa Ameriku ne interesuje, osim ako na nju gleda kao na nekoga ko je u vazalnom položaju.
Amerika na Bliskom istoku radi šta joj se prohte.
„Nisu joj potrebni neki saveznici, ni sa kim se ne konsultuje, a Bliski istok se raspada“, ističe Rar, dodajući da pri tom misli na čitav niz zemalja — Avganistan, Irak, Siriju, Liban, Jemen, Mali…
„Primera ima puno, i to mora da se zaustavi, jer ako se ne obezbedi stabilnost za taj region, Evropu će ponovo zapljusnuti talas izbeglica i terorista. Merkelova je pragmatična osoba i ona to shvata, i zbog toga je odstupila od stava kojeg se držala poslednjih deset godina — da sa Rusijom i Sirijom neće sarađivati, jer Rusija podržava ’ubicu Asada‘“, navodi ruski ekspert.
„Sada je svima jasno da u Libiji može da se dogodi potpuno ista stvar kao i u Siriji, a to je onda za Evropu dvostruku problem, a niko ne želi reke izbeglica i terorista“, dodaje Rar.
„ I zato su, ’škripeći zubima‘, nevoljno, ali sa pragmatičnim shvatanjem, Merkelova i Makron počeli da pružaju ruku Rusiji i Turskoj. Jasno im je da Evropa nema gde, da će ostati sama, da joj Amerika nije pomoć i da je teško izađi na kraj sa tim problemima“, konstatuje on.
Na pitanje da li se približavanje Rusije i Nemačke može tumačiti kao stvaranje svojevrsne nove osovine, Rar odgovara odrično.
Kako kaže — Merkel i Makron vide mogućnost raskola u Evropi i NATO-u, i ne žele to da dopuste.
„Postoje zemlje u Evropi, kao što je, na primer, Višegradska četvorka, mada je tu Mađarsku moguće izdvojiti, ali Poljska, na primer, ne želi zbližavanje Evrope sa Rusijom. Tako da, ako se Francuska i Nemačka budu zbližavale sa Rusijom u ime Evrope, onda Evropi preti raskol. To je takođe dilema za Merkelovu“, zaključio je Rar.
