Preporuke jednog od najpoznatijih srpskih pulmologa su da se napolje ne izlazi u vreme najvećeg zagađenja i špica u saobraćaju, a da se u zatvorenim prostorijama koriste aparati za pročišćavanje vazduha, gde oni sa „Hepa“ filterima pružaju najbolju zaštitu.
Nano maske nemaju ulogu
Da su te maske krajnje nekomforne, da ljudi ne mogu da dišu i govore od njih, i da je sve to više psihologija — smatra naš sagovornik.
Nestorović za Sputnjik ističe da je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije aerozagađenje prvi uzročnik smrti u velikim gradovima u razvijenim zemljama.
„Ne pričamo o bolestima kao uzroku, nego o stanjima koja dovode do bolesti. Na drugom mestu je zagađenje bukom, o čemu se malo priča. A treći je duvan, koji opet spada u jednu vrstu aerozagađenja — unutrašnje zagađenje“, objašnjava Nestorović.
Aerozagađenje izazivaju sitne i krupne čestice, kao i gasovi. Prema rečima našeg sagovornika — u Srbiji se koncentracija gasova ne meri, ali svakako ima svog udela u aerozagađenju.
„U gasove koji su iritativni za disajne puteve spada sumpor dioksid, a lignit, koji se koristi kod nas za grejanje, strahovito je pun sumpora. Sumpor dioksid prodire jako duboko kroz kožu, a ima i neuroloških manifestacija. Tada, recimo, raste učestalost infarkta, što pokazuje da on nije loš samo po disajne puteve. Krupne čestice PM 10 iritiraju gornje disajne puteve, one utiču na sinuse, od njih peku oči, dok sitne čestice PM 2,5 prodiru dublje u pluća i dovode do astme, bronhitisa i drugih oboljenja“, detaljan je Nestorović.
Posledice aerozagađenja
Posledice aerozagađenja najviše osećaju oni koji već imaju respiratornih problema. Tako, prema rečima našeg sagovornika, ljudi koji imaju astmu u periodima većeg zagađenja dobijaju napade astme, oni koji boluju od bronhitisa počinju da kašlju i velika je verovatnoća da u sezoni virusa dobiju infekciju.
„Aerozagađenje oštećuje sluzokožu na koju se nakači virus. Oni koji imaju zapaljenje sinusa ne mogu da dišu na nos, a svi zajedno kašlju i kijaju. Ono loše utiče i na raspoloženje. U izduvnim gasovima ima i olova i teških metala, čestica azbesta, a sve se to udiše i ulazi u organizam“, konstatuje ovaj pulmolog za Sputnjik.
U automobilu duplo veća koncentracija čestica nego napolju
Nestorović savetuje da se u automobilima uključuje recirkulacija vazduha, jer se pokazalo da automobil na semaforu kroz ventilaciju unese jako puno štetnih čestica, te da ih u tom momentu ima više nego što je njihova koncentracija spolja.
„Postoje gradovi kao London koji se dvadeset godina bavio problemom aerozagađenja i koji je uspeo u tome. Zna se šta je rešenje, gasifikacija grada, grejanje na gas, gašenje individualnih ložišta, ograničenje ulaza automobilima u centar grada, fabrike naterati da poštuju ekologiju i slično“, zaključuje Nestorović.
