Očekivanja Trivana ispunila je predsednica Vlade Republike Srbije, koja je sazvala hitan sastanak u vezi sa kvalitetom vazduha i merama koje se preduzimaju.
Opštine jedan od glavnih krivaca
Ministar smatra da je veliki problem u nedostatku kapaciteta i nerazumevanja koliko je problem aerozagađenja ozbiljna tema, jer se Srbija prvi put susreće sa značajem kvaliteta vazduha:
„Važno je da lokalne samouprave poštuju zakon, a kazna koja postoji je dovoljna da bi razumele da su kažnjene zbog nečega što nisu uradile, dok visina kazne u tom kontekstu, što se mene tiče, naročito kada su planovi u cilju smanjenja zagađenja u pitanju, nema neki naročit značaj“.
Trivan je kao glavne krivce za aerozagađenje naveo zagađivače u prvom redu poput toplana, automobila i individualnih ložišta, a zatim i lokalne samouprave koje u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha imaju nadležnost u izradi planova kvaliteta vazduha i njihovom sprovođenju. Prema njegovim rečima, zadatak Ministarstva je da njihove planove odobravaju i proveravaju da li ih sprovode.
„Opštine koje moraju da urade planove po pitanju smanjenja aerozagađenja su one u kojima je kvalitet vazduha treće kategorije i gori od toga“, istakao je Trivan.
„Sve te opštine ćemo sada proveriti, a inspekcija je već dobila nalog da ih poseti. Naravno, da bismo mogli da znamo u kojoj je kategoriji vazduh u tim opštinama, one ta merenja moraju da izvrše. Problem je u tome što se veliki broj opština nije setio da izvrši ta merenja“, naglasio je Trivan.
Ministar smatra da opštine ne mogu da odluče da li će usvajati planove u borbi protiv aerozagađenja, ukoliko prethodno nisu izvršile merenja kvaliteta vazduha. Prema njegovim podacima — od 145 opština koje je Ministarstvo kontaktiralo, i 66 dobijenih odgovora, dvadeset i jedna se izjasnila da ne vrši merenja kvaliteta vazduha niti planira izradu odgovarajućih planova.
Nemogućnost prebacivanja nadležnosti na državni nivo
Na pitanje zašto se nadležnost o ovako važnom pitanju ne prebaci sa lokalnog na republički nivo ministar je objasnio:
„Svaka opština ima svoj kvalitet vazduha, svaka opština ima posebne uslove i zato one moraju da se bave time. Kada uzmemo prosek kvaliteta vazduha u Srbiji, on je dobar, ali nama su problem gradovi, i zato ne možemo sa nivoa Republike da se bavimo time, već svaka samouprava pojedinačno“.
Angažovanje drugih ministarstava
O konkretnim rešenjima Trivan je za Sputnjik istakao da Ministarstvo radi i van svojih nadležnosti.
„Gašenje individualnih kotlarnica, promena energenata, ugradnja filtera u termokapacitete, zabrana uvoza automobila sa ’Euro 3‘ motorima, redukcija i reorganizacija saobraćaja, uvoz vozila na čistiji pogon, uključujući neke olakšice, tehnički pregledi vozila izduvnih gasova — sve su to predlozi koje dajemo i za koje bi bilo dobro da se primene u svim lokalnim samoupravama, ali to ništa, zapravo, nije u našoj ingerenciji. Naravno, to ne znači ništa, jer ja o tome pričam već godinu i po dana, ali ostala ministarstva moraju da se uključe da to sprovedu, ali mislim da to više nije sporno zbog svega što se sada dešava“, kaže Ministar za zaštitu životne sredine.
Pošumljavanje je takođe naveo kao jednu od važnih dugoročnih mera u borbi sa aerozagađenjem i istakao da je Ministarstvo u toku 2018. godine pošumilo oko 150 hektara zemlje, a u toku 2019. godine oko 131 hektar.
