Rustemi, po zanimanju šumarski inspektor, pronađen je pre mesec dana mrtav kod jezera Badovac, u blizini Prištine, a u početku se smatralo da je njegovo ubistvo povezano sa zanimanjem kojim se bavio.
Međutim, kako prenosi prištinski „Ekspres“, njegova supruga Eljmaze Rustemi tvrdi da je Nazmi Rustemi ubijen zbog statusa zaštićenog svedoka pred Specijalnim sudom za zločine koje su između 1998. i 2000. godine počinili pripadnici terorističke OVK. Prema tvrdnji Eljmaze Rustemi — njen suprug je tri meseca pre ubistva dao iskaz istražiteljima suda.
Operacija „zaštićeni svedok“ — neuspešna misija
„Ukoliko se ispostavi da je Rustemi bio zaštićeni svedok, bio bi to prvi slučaj za koji se zna da je ubijen neko u tom svojstvu“, kaže Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije i predsednik Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Do sada, međunarodne institucije nisu priznale da je iko od ubijenih imao status zaštićenog svedoka, iako se sumnja da je na KiM ubijeno oko 40 njih.
„Taj program zaštite Specijalizovanog tužilaštva, ako bude samo bleda kopija zaštite Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, neće biti uspešan. I sâm sam u nekoliko navrata govorio da mi procedure u zaštiti svedoka otvaraju sumnju da neće biti efikasne do kraja. A sa druge strane, bilo je Albanaca koji su se nudili da budu svedoci, ali su tražili naš program zaštite. Nisu verovali u program zaštite Specijalizovanog tužilaštva“, kaže Drecun.
Ako se ispostavi da je Rustemi bio zaštićeni svedok i da je zbog toga likvidiran, prema Drecunovim rečima — pokazatelj je koliko je snažna aktivnost onih koji bi mogli da se nađu na optužnicama.
„Tu najveću ulogu sigurno igra Kadri Veselji, koji rukovodi ilegalnom obaveštajnom službom (ŠIK), jer oni su ti koji raspolažu informacijama, koji prate sve što se dešava i pokušavaju da dođu do potencijalnih zaštićenih svedoka. Zbog toga je veoma opasno u javnost iznositi neke detalje koji bi mogli da otkriju potencijalne svedoke i ugroze njihovu bezbednost“, smatra Drecun.
Zaštita ne vredi van zidova sudnice
Misteriozna ubistva ljudi za koje se smatra da su bili zaštićeni svedoci nisu novina na Kosovu i Metohiji. Jedan od onih koji je izmakao ruci pravde zahvaljujući tom metodu je i Ramuš Haradinaj. On je u Haškom tribunalu bio dva puta, kada je, prema rečima nekadašnjeg srpskog specijalnog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, ubijeno 40 zaštićenih svedoka širom Kosova i Metohije.
Sa svakim suđenjem, broj ubijenih svedoka se povećavao — prvi svedok ubijen je 2003, a poslednji 2016. godine. Ostao je upamćen odgovor jednog od svedoka sudiji Alfonsu Oriju na pitanje zbog čega ne želi da svedoči: „Vaša zaštita ne vredi van zidova ove sudnice“.
Eliminisanje zaštićenih svedoka na KiM nije nikakvo iznenađenje
„Iluzija je očekivati da oni koji su organizovali kosovsko društvo i počinili zločine štite svedoke koji će ih optužiti“, kaže Živojin Rakočević, novinar iz Gračanice.
„To je veliki apsurd, i to ne treba očekivati. Svedoci se eliminišu na nekoliko načina. Prvi su ubistva, drugi je potpuna izolacija tih ljudi, koji žive kao zatvorenici, a treća je podmićivanje — ulaže se novac u njih i daju se privilegije njihovim porodicama. To je opštepoznata stvar i ovo nije nikakvo iznenađenje — Rustemi i mnogi drugi koji će na različite načine biti eliminisani nisu nikakvo iznenađenje“, komentariše on.
Naš sagovornik navodi primer još jednog Albanca koji je istražitelju Haškog suda odgovorio slično kao i zaštićeni svedok sudiji Oriju. Rakočević je bio svedok kada je jedan stariji Albanac bio zainteresovan da svedoči o ratnom zločinu koji je počinio Ramuš Haradinaj nad jednim muslimanom i jednim Srbinom iz okoline Peći.
„Kada je istražitelj Haškog tribunala pričao sa njim, čovek je rekao da će pustiti Haradinaja iz zatvora, na šta se istražitelj pobunio i upitao: ’Odakle zna da će Haradinaj biti pušten?‘. ’Znam zato što je Ramuš Haradinaj slobodniji u Hagu, nego ja na Kosovu‘, rekao mu je Albanac. Suština je u tome da su haški pritvorenici i oni kojima se sudi — slobodniji u zatvoru, nego većina ljudi na Kosovu“, zaključuje Rakočević.
