Prema podacima aplikacije za merenje kvaliteta vazduha „Ervižual“ — Beograd danas zauzima šesnaesto mesto u svetu prema stepenu zagađenosti vazduha. Situacija je danima takva da se na dnevnom nivou ta pozicija menja tek za nekoliko mesta gore-dole.
Andrej Šoštarić, doktor hemijskih nauka zaposlen pri Gradskom zavodu za javno zdravlje, objašnjavajući za Sputnjik razlike u informacijama o nivou zagađenja vazduha u Beogradu, kaže da na portalu „Beoeko“ postoje kriterijumi koji se koriste u oceni zagađenosti vazduha, te da je cilj da se građani na satnom nivou informišu o stepenu zagađenosti.
„Kada su određeni parametri, pre svega suspendovane čestice PM 10 i azot dioksid, povećanih koncentracija, mi na osnovu toga vršimo ocenu kroz indeks kvaliteta vazduha i koristimo satne rezultate“, objasnio je Šoštarić.
Ocena zagađenosti vazduha na satnom nivou
Prema njegovim rečima — kriterijumi za ocenu kvaliteta vazduha na satnom i dnevnom nivou značajno se razlikuju.
„Ukoliko neko drugi koristi kriterijume koji su za dnevni nivo, tada može doći do razmimoilaženja, ali su podaci otprilike srodni. Ukoliko su suspendovane čestice od 0 do 25 mikrograma, vazduh je ocenjen kao odličnog kvaliteta, ukoliko su od 5 do 50 — vazduh je dobar, od 50 do 100 — vazduh je prihvatljiv, od 100 do 180 je zagađen, a preko 180 je jako zagađen. Kada pratimo taj indeks na dnevnom nivou, videćete da su te kategorije značajno različite i da već kada pređe 100 mikrograma — vazduh je jako zagađen“, napomenuo je naš sagovornik.
Na pitanje koji se od parametara koriste u toj uporednoj analizi stepena zagađenosti vazduha, Šoštarić je rekao da se koriste oni koji su navedeni u samim kriterijumima, a kao obavezujući koriste se PM10 i azot dioksid.
PM 2,5 se ne koristi
„PM 2,5 ne koristimo, jer je mreža tako koncipirana da na svim mernim mestima nemamo PM 2,5, ali to ne zavisi od nas, nego od Ministarstva za zaštitu životne sredine i od Sekretarijata za zaštitu životne sredine, koji formiraju program ispitivanja“, napominje naš sagovornik.
Lokalne samouprave da donesu mere za smanjenje zagađenosti
Načelnik odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha pri Agenciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović objašnjava za Sputnjik da Agencija širom Srbije vodi automatski monitoring preko 33 statične i jedne mobilne stanice.
Na tim stanicama se prate standardni parametri, odnosno koncentracije polutanata, kao što su ugljen monoksid, sumpor dioksid, azotni oksidi i čestice PM 10 i PM 2,5 mikrona.
„Ne prate sve stanice sve parametre, negde zbog finansijskih nemogućnosti, a negde zato što je nepotrebno da u se u jednom gradu na tri mesta prate tri ista parametra“, dodaje Jovanović.
On naglašava da je na Agenciji samo da radi monitoring i da blagovremeno izveštava o stanju zagađenja, a da je na lokalnim samoupravama da u skladu sa podacima koje im dostavi Agencija donesu konkretne mere uz koordinaciju Ministarstva za zaštitu životne sredine.
„Prvi korak u bavljenju kvalitetom vazduha je monitoring — dijagnostika stanja na osnovu koncentracija. Sledeći je analiza koju takođe radi Agencija, tako što izdaje nedeljne, mesečne, ali i godišnje izveštaje koji govore o tome kakvo je stanje kvaliteta vazduha na pojedinoj mernoj stanici, odnosno u pojedinom gradu. Na osnovu tog našeg izveštaja koji usvaja i Vlada Srbije treba da se donesu mere koje su uglavnom u nadležnosti lokalnih samouprava“, objašnjava Jovanović.
Da te mere najčešće kasne ili se ne donose — uveren je naš sagovornik. Agencija za zaštitu životne sredine nema povratnu informaciju zbog čega je to tako, niti ima ingerencije nad lokalnim samoupravama da ih zamoli ili kažnjava za odsustvo mera u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, odnosno smanjenja aerozagađenja.
Zimska sezona — dominantan period lošeg kvaliteta vazduha
„Svi naši podaci govore da je zimska sezona — vreme grejanja i loženja dominantan period lošeg kvaliteta vazduha u celoj Srbiji. Razlog tome nije samo aerozagađenje, već i stanje atmosfere, jer meteorolški parametri, kao što su odsustvo vetra ili padavine — negativno utiču na periode visokih koncentracija polutanata o kojima se ovih dana priča“, dodao je Jovanović.
Načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha zaključio je da su najveći izvor PM 2,5 čestica, onih koje najnegativnije utiču na zdravlje, ložišta i saobraćaj, te da su mere za smanjenje aerozagađenja u nadležnosti lokalnih samouprava i da njihovo donošenje treba da kontroliše Ministarstvo.
