Zoran Pašalić u saopštenju podseća da je još u 2018. godini u Republici Srbiji kvalitet vazduha zvanično bio svrstan u treću kategoriju (prekomerno zagađen vazduh), i to u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Smederevu i Kosjeriću.
„U svim tim mestima uzrok prekomernog zagađenja bile su suspendovane čestice PM-10 i/ili PM-2,5. Prema dostupnim podacima doprinos drumskog saobraćaja je bio po šest odsto za obe navedene zagađujuće materije, dok je većina emisija dolazila iz toplana snage manje od 50 megavata i individualnih ložišta“, navedeno je saopštenju.
Navodi se i da je trend iz 2018. godine nastavljen i u 2019. godini.
„Naime, prekomerna zagađenost vazduha u Beogradu, kao i u drugim gradovima u Srbiji u kojima su poslednjih meseci takođe zabeležene visoke koncentracije pomenutih čestica, opravdano je uznemirila javnost i građane i nedvosmisleno ukazala na neophodnost preduzimanja hitnih mera u cilju uspostavljanja preporučenih bezbednosnih granica za kvaliteta vazduha“, poručio je zaštitnik građana.
S obzirom na to da do građana dolaze različite informacije o vrednovanju dobijenih rezultata zagađenja, uzrocima zagađenja i merama koje Ministarstvo životne sredine preduzima ili razmatra da preduzme, Pašalić traži da se dostavi obaveštenje o određenim činjenicama i okolnostima.
Prvo — iz kojih razloga, uprkos negativnim ocenama kvaliteta vazduha u 2018. godini, Ministarstvo životne sredine nije blagovremeno preduzelo ili predložilo konkretne mere za smanjenje zagađenja vazduha i unapređenje energetske efikasnosti.
Drugo — s obzirom na to da stručna javnost ukazuje na više različitih uzročnika zagađenja vazduha — sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama, intenzivniji saobraćaj, individualna ložišta i trenutne vremenske uslove, da li je Ministarstvo životne sredine izvršilo analizu osnovnih i dominantnih uzročnika visokog stepena zagađenja pojedinačno po gradovima i jedinicama lokalne samouprave.
Treće — da li je u odnosu na utvrđene najznačajnije uzročnike zagađenja vazduha Ministarstvo životne sredine predvidelo i predložilo preduzimanje hitnih kratkoročnih, ali i dugoročnih mera radi njihovog suzbijanja i koje su to mere, i ukoliko nije — iz kojih razloga to nije učinjeno.
Četvrto — da li se javnost redovno i potpuno informiše o trenutnom stanju, odnosno da li se građanima pruža dovoljno podataka o vrsti i obimu informacija o izmerenim vrednostima, njihovom značaju i uticaju koje izmerene vrednosti zagađujućih materija mogu imati na njihovo zdravlje.
Rok za odgovor Ministarstva životne sredine je 15 dana. Nakon sagledavanja odgovora organa i procene, zaštitnik građana će obavestiti javnost o daljim koracima, zaključuje se u saopštenju.
