„Šta oni mogu da urade sa ’Iskanderom‘? U ovoj fazi skoro ništa, jer je sistem prilično malih dimenzija i pokretljiv. Tokom vojnih vežbi, sistemi su prebacivani u Kalinjingradsku oblast i druga mesta. NATO je za to saznao tek kasnije, nakon što su sistemi raspoređivani na otvorenom terenu“, rekao je Drozdenko.
On je istakao da je balistička raketa brza i da ju je veoma teško oboriti. Pored toga, „Iskander“ je opasan i zbog toga što može da koristi balističke i krstareće rakete, podseća ruski stručnjak.
„Nema vremena za praćenje lansiranja i donošenje odluke. Plus je moguće i lansiranje krstarećih raketa. Prilikom lansiranja dve različite vrste raketa skoro istovremeno, prilično ih je teško pratiti, jer lete različitim putanjama. Čak i ako jedna raketa ne uništi metu, postoji velika verovatnoća da to izvede druga raketa“, objašnjava Drozdenko.
Prema mišljenju stručnjaka, elementi PRO, koji se trenutno nalaze u Evropi, predviđeni su za uništavanje velikih balističkih meta i nisu u stanju da se suprotstave sistemu „Iskander M“.
Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da Alijansa namerava da ove godine reaguje na raspoređivanje sistema „Iskander M“, koji su izazvali spor zbog rakete tipa 9M729, prenosi nemačka televizija „N-TV“.
Prema Stoltenbergovim rečima, ministri odbrane zemalja NATO-a već su dogovorili odgovarajuće mere.
Krstareća raketa „Iskander M“ jedan je od razloga za izlazak SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.
Amerika smatra da ta raketa navodno krši odredbe Sporazuma prema kojima su morali da budu uništeni svi lansirni sistemi i rakete kopnenog baziranja dometa od 500 do 5.500 kilometara.
