Ruska pravoslavna crkva i dalje koristi julijanski kalendar. Dok se Nova godina slavi 1. januara, „stara“, Pravoslavna ili (kod nas) Srpska nova godina obeležava se u noći između 13. i 14. januara.
Međutim, RPC obeležava još jednu „Novu godinu“ — liturgijsku (crkvenu), koja počinje 1. septembra.
„Stara Nova godina nije crkveni, već porodični praznik, koji ima veliki značaj u tradicionalnom smislu. Na primer, kod nas u porodici, baka je pekla pitu. To nije bila proslava Nove godine sa noćnim sedeljkama i ruskom salatom, nego topli porodični praznik. Ja sam protiv prelaska na ’novi stil‘, između ostalog, i zbog toga što bismo ostali bez divnog kućnog praznika“, objašnjava jeremonah Teodorit.
Prema njegovim rečima, nije obavezno obeležavanje Pravoslavne nove godine u crkvi.
„Trinaestog i četrnaestog januara RPC obeležava dva velika praznika — Obrezanje Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog. Ti praznici su mnogo važniji od molebana za Pravoslavnu novu godinu. Vernici se, po pravilu, trude da tih dana dođu na liturgiju. A ako neko zaželi da održi moleban za Pravoslavnu novu godinu, zašto da ne, uz odobrenje glavnog sveštenika“, zaključuje sagovornik agencije.
Jeromonah Teodorit je kao primer naveo Hram Groba Gospodnjeg u Jerusalimu, u kojem sveštenik za Pravoslavnu novu godinu časti vernike „vasilidom“ — tradicionalno se u kolač stavlja novčić, a ko ga izvuče, smatra se srećnikom.
Jeromonah je podsetio da se crkvena Nova godina slavi 14. septembra (1. septembra po starom).
Međutim, RPC obeležava i „građansku“ Novu godinu. Krajem decembra u hramovima RPC služeni su novogodišnji molebani. To su posebne službe, kada vernici zahvaljuju Bogu za milost u prethodnoj godini i traže blagoslov za narednu godinu za porodicu, sebe i otadžbinu.
Po pravilu, novogodišnja služba se služi odmah nakon liturgije, nekoliko sati pre ponoći, a ponekad i u ponoć.
U noći 31. decembar na 1. januar u mnogim hramovima RPC održane su noćne službe.
