Hapšenja zbog „izazivanje panike“ — pritisak na sve koji ne misle kao Milo

Podgorička policija uhapsila je 13. januara glavne i odgovorne urednike crnogorskih portala „Borba“ i „IN4S“ Dražena Živkovića i Gojka Raičevića, zbog sumnje da su izvršili krivična dela „izazivanje panike i nereda“.

Sedam dana ranije, pod sličnim optužbama, uhapšena je i Anđela Đikanović, glavna i odgovorna urednica portala „FOS medija“.

Izazivanje panike — pritisak na kritičare režima

Predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić kaže da je svako objavljivanje lažnih vesti neprofesionalan čin koji zaslužuje osudu javnosti, ali jasno je da je u konkretnom slučaju reč o privođenju novinara koji su oštri kritičari režima Mila Đukanovića.

Mitić, koji je bio dugogodišnji dopisnik AFP-a iz regiona, a posle i dopisnik Tanjuga iz Brisela, ističe da je samim tim reč o čisto političkom pritisku.

„Gojko Raičević je možda i najistrajniji borac za dekontaminaciju medijskog prostora u Crnoj Gori od šovinističke, antisrpske i antiruske politike koju plasiraju crnogorski režimski mediji i već dugi niz godina on objavljuje i vesti i dokumenta koji ukazuju na prirodu Đukanovićevog režima, na njegove interese i na metode i izvođače tih prljavih radova i zbog toga je pod stalnim pritiskom. Tako da mu ovo nije prvi put da se suočava sa represijom crnogorskih vlasti“, ističe Mitić.

Šta su „lažne vesti“

Ne ulazeći u detalje konkretnog slučaja, Mitić napominje da je izuzetno zanimljiva „ta slobodna interpretacija onoga što se tretira kao lažna vest“.

„Imali smo toliko lažnih vesti u proteklim godinama o opoziciji Mila Đukanovića da je pitanje da li bi neko od novinara u crnogorskim provladinim medijima uopšte mogao da ostane na slobodi da se danas taj zakon jednako primenjuje na sve“, naglašava Mitić.

Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije, tvrdi da je medijska situacija u Crnoj Gori već duže vreme jako loša, a da je hapšenjem troje novinara došlo do eskalacije.

Istorija pretnji — ubistva, pucnjave…

Radomirović podseća da je u Crnoj Gori dugo bio aktuelan „slučaj istraživačkog novinara Jova Martinovića“, kome je pretio zatvor jer je bio optužen da je švercer droge iako nikakvih osnova za to nije bilo.

Očigledno je tu bilo reči o osveti zbog tekstova koje je objavljivao o stanju u Crnoj Gori, dodaje predsednik UNS-a.

​„Da ne pominjemo ubistvo Duška Jovanovića, vlasnika 'Dana', od pre petnaest godina. Ozbiljna pretnja su i napadi na novinare, od kojih je najdrastičniji bio na novinarku ’Vijesti‘ Oliveru Lakić pre oko godinu dana, koja je upucana ispred svoje kuće, očigledno zbog onoga što je objavljivala ili se spremala da objavi“, podseća Radomirović.

Prema njegovim rečima, UNS će nastaviti da pruža podršku kolegama u Crnoj Gori, kao i u Hrvatskoj i BIH jer „važno je da u odbrani profesije budemo jedinstveni i da sprečimo dalje urušavanje prava javnosti da zna i prava novinara da slobodno obavljaju svoj posao“.

Zašto ćute „borci za slobodu“

Radomirović dodaje da mu je čudno da međunarodne organizacije za zaštitu novinara ne reaguju češće na ono što se dešava u Crnoj Gori, odnosno na „drastično ugrožavanje slobode novinara i slobode govora“.

„I kad to čine, čine to vrlo slabo i bez velike volje, što je možda posledica neke percepcije u zapadnoj javnosti da je Crna Gora demokratska država, članica NATO-a, na putu da postane članica EU i da je tamo sve u redu, iako je nama koji pratimo tu situaciju jasno da je daleko od dobrog stanje u medijima u Crnoj Gori i da je dug put pred društvom u Crnoj Gori da poprave to stanje“, zaključio je predsednik UNS-a.

Mitić smatra da je ćutanje međunarodnih organizacija koje se bave slobodom izražavanja zastrašujuće, ali je i dokaz da su ne samo mediji, već i organizacije koje se bave ljudskim pravima i politički krugovi na Zapadu apsolutno nezainteresovani da objektivno sagledaju situaciju u Crnoj Gori.

„To je nešto što smo očekivali s obzirom na dosadašnju podršku koju su zapadne zemlje pružale režimu u Crnoj Gori. Nažalost, činjenica je da se mnoge organizacije koje se bave zaštitom novinara i medijskih sloboda još jednom pokazuju kao instrument određenih strateških političkih interesa, u ovom slučaju prozapadnog, odnosno pro-NATO kursa Mila Đukanovića. Oni samim tim mnogo više u pitanje dovode svoj kredibilitet i srozavaju ga, nego što zaista doprinose nekoj podršci Milu Đukanoviću“, zaključio je Mitić.