Tokom nedavnog snimanja serijala „Sputnjik na srpskom Kosovu“ uverili smo se da Bogorodica Ljeviška, prizrenski hram zaštićen kao svetska kulturna baština, teško oštećen u pogromu 2004, još nije obnovljen. Poražavajuća je i činjenica da je crkva bez struje već deceniju i po.
Sveštenik koji o njoj brine, otac Đorđe Stefanović izjavio je za Sputnjik da ni Unesko ni srpska strana nisu preterano zainteresovani da se problemi reše.
Posle Uneskove Donatorske konferencije u Parizu 2005. godine urađeni su konzervatorsko-restauratorski radovi na 350 kvadrata fresaka, a ukupna kvadratura je oko 650 kvadrata, dakle, nešto više od pola posla. O uvođenju struje u devastirani hram nije bilo ni govora.
Može li Beograd da osvetli Bogorodicu Ljevišku
Zvanično smo se obratili Ministarstvu kulture Republike Srbije sa pitanjem da li je Srbija pokušala, odnosno da li ima mogućnost da sama uradi restauraciju do kraja.
Savetnik u Sektoru za kulturnu baštinu Aleksandra Fulgosi kaže da je, u skladu sa našim zakonima, za Ljevišku nadležan isključivo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, upravo zbog toga što je ona spomenik od izuzetnog značaja za Srbiju i upisana je na listu svetske baštine Uneska u opasnosti.
„Letos smo imali sastanak na kojem smo zaključili da tokom ove zime Republički zavod za zaštitu spomenika kulture treba da pripremi projekat, dokumentaciju kojom će precizno predložiti mere i načine restauracije delova živopisa koji do sada nisu konzervirani i restaurirani, tako da ćemo, kada taj projekat bude gotov, imati ne samo predloge tehničkih rešenja, već i procenu finansijskih sredstava koja su potrebna za ceo taj poduhvat“, kaže Aleksandra Fulgosi.
Ona dodaje da je Republički zavod više puta slao svoje ekipe na teren. Reč je o stručnjacima koje se bave hemijskim ispitivanjima i slikarima konzervatorima. Oni, ističe, prate stanje svih parametara, pre svega vlage, temperature, svetlosti i ostalih faktora, kako bi mogli da pretpostave koji bi najbolji metod restauracije i konzervacije bio primenjen.
Odgovor na pitanje zašto se poslednjih 15 godina stanje samo prati, a ništa konkretno na obnovi crkve ne radi, u nadležnom ministarstvu nismo dobili. Potražili smo ga i u Stalnoj misiji Srbije u Unesku. Tamo su nas uputili na Ministarstvo spoljnih poslova, u kojem nisu bili raspoloženi za razgovor, već su nas vratili na Republički zavod za zaštitu spomenika. I tako u krug.
Beograd blokiran da deluje
Jasno je da obnova Crkve Bogorodice Ljeviške u najvećoj meri zavisi od činjenice da je Beograd politički blokiran da deluje na teritoriji Kosova i Metohije. O tome za Sputnjik svedoči bivši ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković, tokom čijeg je mandata Kosovo dva puta sprečeno da uđe u tu organizaciju.
On kaže da sudbina Bogorodice Ljeviške može poslužiti kao verna i tužna paradigma stradanja našeg duhovnog i kulturnog nasleđa od kad postoji samoproglašena država „Kosovo“, na čiju stranu se stavio jedan deo međunarodne zajednice.
Prva misija Uneska koja je boravila na Kosovu 2001. godine procenila je da se finansira ukupno deset projekata: četiri džamije, jedan šadrvan, jedan bazar, dve albanske stambene kule, jedan manastir i jedno srpsko selo. Sredstva predviđena za obnovu objekata osmanske baštine bila su četiri puta veća od onih namenjenih obnovi srpskih spomenika — i to o nečemu govori, kaže Tanasković.
„Posle pogroma šest srpskih duhovnih i kulturnih dobara stavljeno je na Listu svetske baštine u opasnosti, što je samo po sebi značajno, ali bez adekvatne promene odnosa prema omeru izdvajanja novca za obnovu kulturnog nasleđa na Kosovu. Politička blokada uslovila je i institucionalnu. Sve dok se politički status ’Kosova‘ na neki način ne razreši i ne formalizuje, biće veoma teško ostvariti efikasno delovanje na polju zaštite i obnove naših svetinja. To je realnost, ali ona nikome u Srbiji ne bi smela da bude opravdanje da se na ovom planu maksimalno ne angažuje, koristeći se svim raspoloživim mogućnostima i putevima, a njih uvek ima“, siguran je Tanasković.
I Ljevišku tretiraju kao albansku
On objašnjava da obnovu Ljeviške i drugih crkava usporava činjenica da se naši spomenici u kosovskim dokumentima zvanično vode kao segment albanske kulturne baštine i kao takvi se javno predstavljaju.
„Nedugo posle bombardovanja, direktor novoosnovanog Albanskog nacionalnog muzeja u Prizrenu Muhamed Šukrija od predstavnika nemačkog Kfora službeno je tražio da Crkva Bogorodice Ljeviške i Sveti Arhanđeli budu predati u nadležnost tog muzeja. Za Bogorodicu Ljevišku se i danas tvrdi da je prvobitno bila jedna od najstarijih albanskih rimokatoličkih katedrala. Jasno je da bi učlanjenjem u Unesko taj falsifikatorski pseudokulturni inženjering dobio snažan podsticaj i otvoren novi institucionalan prostor za afirmisanje na međunarodnom planu. Srećom, bar zasad, realne šanse za to su iz više razloga veoma male“, kaže Tanasković.
Komentarišući pokušaje takozvanog Kosova da uđe u Unesko, ali i zaštitu same Ljevišeke, Aleksandra Fulgosi iz Ministarstva kulture kaže da onaj ko želi da se bavi zaštitom mora da imate tri osnovne stvari: pre svega dokumentaciju, dokaz o tome šta je rađeno na spomenicima kulture, zatim znanje i iskustvo na konzervaciji i restauraciji, ali i ljude koji mogu da obave taj posao.
Novac za obnovu nije problem
„Te njihove institucije nemaju stručnjake koji su relevantni i kvalifikovani za konzervaciju i restauraciju živopisa, za zidno slikarstvo kakvo poseduju naši srednjovekovni spomenici. Srbija je članica Uneska, kao takva svake godine ga izveštava o stanju konzervacije i drugim pitanjima u vezi sa spomenicima koji su upisani na Listu svetske baštine u opasnosti, pa tako i o Bogorodici Ljeviškoj.“
Dakle, Srbija ima dokumentaciju, znanje, iskustvo i ljude. Naša sagovornica je uverena da novac za obnovu Ljeviške takođe neće biti problem, jer je budžet Srbije stabilan. Rekla nam je i da u Republičkom zavodu za zaštitu kulture, uporedo s planom obnove, rade na projektu dekorativnog osvetljenja, Ljeviške koja je petnaest godina u mraku.
Bićemo uporni da saznamo šta Ministarstvo inostranih poslova, odnosno Stalna misija Srbije u Unesku trenutno čini kako bi se preko posrednika, jer zvaničnih kontakata nema, privremeni organi u Prištini odobrovljili ili naterali da stručnjacima zemlje koja o Ljeviškoj brine omoguće da spreče dalje propadanje tog bisera svetske kulturne baštine.
