Američko-iranska kriza odgovara Vladimiru Putinu, koji koristi i vreba svaku priliku za ostvarivanje svojih ciljeva — podrivanje poverenja u SAD, uništenje reputacije Vašingtona i širenje ruskog uticaja na Bliskom istoku, pišu američki mediji. Iako nije jasno na koji tačno način Moskva može izvući korist iz zaoštravanja odnosa i eskalacije konflikta između Vašingtona i Teherana, glavni mediji SAD su uvereni da će bilo koji ishod odgovarati planovima Kremlja da poveća svoj politički uticaj u ovom regionu i stvori razdor između Vašingtona i njegovih saveznika.
Da li je Putin zaista pobednik američko-iranskog konflikta
Aleksandar Dormin, profesor na Višoj školi ekonomije, ističe da se oko 90 odsto američkih medija nalazi pod kontrolom Demokratske partije, koja i dan danas pokušava da objasni da je za gubitak na izborima 2016. godine kriva Rusija, i u istom duhu nastavlja da vodi izbornu kampanju, ne bi li porazila Trampa već u novembru ove godine. Prema mišljenju ruskih eksperata, demokrate pokušavaju da pokažu javnosti da sve što Tramp radi više doprinosi ruskim, nego američkim interesima.
Osim toga, ruski eksperti smatraju da postoji velika razlika između Vašingtona i Moskve, jer Rusija ima svoju spoljnu politiku, spoljnopolitičke i geopolitičke ciljeve, dok u SAD oni zavise od unutrašnjih protivrečnosti i događaja na domaćoj političkoj sceni.
„Postavlja se pitanje — šta više utiče na situaciju oko ubistva iranskog generala Sulejmanija — unutrašnja politika SAD ili nastojanje Trampa da demonstrira svoju silu i rešenost da zaštiti američke nacionalne interese, kao i mogućnost da radi sve što hoće. U tom smislu, ko je pobedio, a ko izgubio, pokazaće američki izbori, a u ovim okolnostima spoljnopolitički ciljevi se nalaze na poslednjem mestu. U velikom stepenu ove događaje određuje politička borba u SAD i izbori“, rekao je Jurij Roguljov, direktor Fonda za izučavanje SAD „Frenklin Ruzvelt“.
Roguljov se slaže sa pisanjem američkih medija da je Rusija u svakom slučaju dobitnik u sukobu između Irana i SAD, jer, prema njegovim rečima, Moskva nastoji da održava dobre odnose sa svim državama u regionu Bliskog istoka i ne postoji država sa kojom Rusija ima otvoreno neprijateljski odnos. Sa druge strane, SAD se postavljaju neprijateljski i svima prete. Ekspert dodaje da SAD rat nije potreban, a naročito Trampu, koji neće učiniti ništa što bi moglo dovesti do eskalacije konflikta.
Amerikanci ne mogu da izađu na kraj sa konfliktima na Bliskom istoku
U američkim medijima se pojavio i scenario prema kome se, kao posledica ubistva generala Sulejmanija, američke trupe povlače iz Iraka pod pritiskom lokalnih vlasti. Bez trupa u Iraku, Amerikanci nisu sposobni da zadrže svoje pozicije u Siriji, što povećava manevarski prostor Rusije, jača njene pozicije, uticaj i otvara prostor za popunjavanje političkog vakuma.
SAD ne mogu da izađu na kraj sa bliskoistočnim konfliktima
Prema mišljenju Roguljova, SAD su se upetljale u bliskoistočne konflikte sa kojima ne mogu da izađu na kraj, čak i kada žele, a naročito kada postoje inicijative da ih iz tog dela isteraju. Postoje veliki rizici i velike komplikacije.
„SAD su već pokušale da povuku vojsku iz Iraka još za vreme Obame. Ali jedna stvar je povući vojsku svojom voljom i na osnovu svoje odluke, a druga stvar je povući vojsku zato što vas proteruju, jer parlament te države donosi odluku o povlačenju vaše vojske“, objašnjava ekspert.
On dodaje da kada je Obama počeo da povlači vojsku iz Iraka, pojavila se Islamska država, te je ovaj proces bio obustavljen. Slična situacija je i sa Avganistanom, gde troškovi ratovanja dostižu cifru od 6 triliona dolara za 20 godina američkog prisustva. Iako je Tramp za povlačenje vojske i iz Avganistana, svi su svesni da će u tom slučaju na vlast doći upravo oni sa kojima su Amerikanci ratovali svih godina.
Eksperti su saglasni da se u ovim okolnostima ruski predsednik i povezivanje Rusije sa američko-iranskim sukobom isključivo koriste u svrhu unutrašnje političke igre. Dormin dodaje da Moskvi nije mesto u ovoj priči, osim toga. ona nije imala nikakve koristi od ubistva generala Sulejmanija, već Izrael.
Rusija nije bila zainteresovana za smrt Sulejmanija
„Rusija je najmanje bila zainteresovana za smrt Sulejmanija. Kada su se ruske vojno-kosmičke snage borile sa, zabranjenom u Rusiji, organizacijom DAEŠ, na zemlji su se protiv Islamske države borili Iranci i šiiti, koji su u velikoj meri koordinisali svoje aktivnosti sa ubijenim generalom Sulejmanijem. U značajnoj meri, Iranci su bili saveznici Rusije u borbi protiv ’terorističke islamske zaraze‘. Rusija je bila najmanje zainteresovana za ubistvo generala. Najzainteresovaniji za ubistvo generala bio je Izrael“, objašnjava profesor.
Na kartu sličnih objašnjenja je, na početku američko-iranskog konflikta, igrao i američki „Blumberg“, za razliku od ostalih medija. Prema pisanju ovog časopisa, Putinu je neophodan „plan B“, jer je smrt Sulejmanija poremetila ruske planove za Siriju, Iran i Tursku. Ovaj scenario je podrazumevao da će agresivne akcije Trampa izazvati još agresivniji odgovor sa iranske strane, što će na kraju dovesti do eskalacije konflikta u kome Teheran nema mogućnosti za adekvatnu odbranu. Ovo podrazumeva da će Iran izgubiti status regionalne sile, a Rusija neće imati drugog izbora, osim da izda Siriju i njenog predsednika Asada. Ova opcija je brzo nestala iz medijskog prostora, jer je realnost u potpunosti opovrgla ovu mogućnost.
Kao Putinovu pobedu mnogi navode i činjenicu da se evropski lideri sve više okreću Rusiji, jer u njoj vide pouzdanog partnera. Pojedini američki mediji pišu da je strategija SAD na Bliskom istoku misterija čak i za američke saveznike, što ih sve više primorava da sarađuju sa daleko pouzdanijom Rusijom.
Roguljov podseća da ovo nije prvi put da SAD prave problem svojim saveznicima, navodeći primer američke invazije na Irak, kada su Nemačka i Francuska, zajedno sa Rusijom, izrazile protest zbog akcija Amerike. Ekspert dodaje da, iako je Irak bio primer tipične agresije, Amerikanci nisu zbog toga izgubili saveznike, niti se NATO raspao.
Eksperti zaključuju da je unutrašnja politika uvek bila primarna za Amerikance i da su mnoge spoljnopolitičke odluke donete radi unutrašnje političke upotrebe, te da se ni u slučaju ubistva iranskog generala i propagiranja da je Rusija pobednik u američko-iranskom konfliktu ništa novo nije desilo.
