Pojedini mediji objavili su vest da je u Srbiju u proteklih godinu dana uvezeno 6.000 tona „svežeg“ hleba, peciva i tosta u vrednosti od 6,8 miliona evra, kao i da je godinu dana ranije uvezeno hleba i peciva u vrednosti od 3,1 milion evra. Nezvanično, vekne su najviše stizale iz Rumunije, Nemačke, Bugarske, pa i Hrvatske.
Hleb i pecivo se i uvoze i izvoze
Zoran Pralica iz Udruženja privatnih pekara Srbije kaže za Sputnjik da se radi o posebnim vrstama hlebova za koji mi nemamo sirovine da ih proizvedemo, ali on nema podatke da uvozimo svež hleb.
„To što se uvozi za sada u Srbiju je nešto što se kod nas ne proizvodi, pa samim tim i ne utiče na našu proizvodnju. To su neke specijalne vrste brašna od kojih se ti proizvodi prave i koje mi nemamo u ponudi, tako da ne možemo te vrste proizvoda ni da pravimo. Bilo bi lepo da u budućnosti ovladamo tim tehnikama“, kaže naš sagovornik.
On dodaje da treba razlikovati šta se tačno uvozi od pekarskih proizvoda, a ne sve stavljati u istu „torbu“, jer neke naše firme uvoze zamrznuta peciva i njima snabdevaju gotovo sve hotele u Srbiji, što se razlikuje od uvoza hleba. Danas, dodaje on, u Srbiji postoje i strani trgovinski lanci koji imaju svoje fabrike u matičnim zemljama za proizvodnju peciva i pekarskih proizvoda, uključujući i hleb.
„Taj deo se uvozi, i to je ove godine pojačalo uvoz do tih nekih šest miliona i nešto evra. To su vam oni mali kroasančići i mali hlebovi. Sve ono što se, na primer, u hotelima servira“, dodaje on.
Deo koji se tiče zamrznutih peciva, kaže on, naziva se „parbejking“ tehnika, i to se odnosi na peciva koja se peku ovde. Hleb sa susamom i te neke druge vrste dolaze pečene 70 odsto, dakle, delimično pečene, i ovde se samo dopeku za svega 10 do 12 minuta.
Neki hlebovi imaju rok trajanja i do šest meseci
„U Srbiji se svež hleb ne uvozi, osim nekih specijalnih vrsta koje imaju rok trajanja od 30 do 60 dana, a ima nekih koji imaju i rok trajanja od šest meseci. I mi izvozimo neke specijalne vrste hlebova, i to za Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju... Dakle, nije samo da uvozimo“, kaže on.
Pralica kaže da se u Srbiji na dnevnom nivou napravi tri i po miliona vekni hleba.
„Kada sam učestvovao u pisanju uredbe preko Ministarstva trgovine, sveli smo da trgovine mogu da imaju samo pet odsto povraćaja hlebova. Pre toga, supermarketi su tražili da im se u 8 sati napune rafovi, pa je povraćaj bio 12 do 14 odsto. Proizvođači hleba jedva su opstajali i poslovali“, ističe on.
Pralica veruje da je naše tržište konsolidovano u ovom segmentu, i zato je uredba ukinuta, ali ako se desi da trgovinski lanci krenu da zloupotrebljavaju prodaju hleba, uredba bi mogla ponovo da se vrati.
