Ipak ima i mišljenja da je to ili pokušaj da se isprave strateške greške ili započinjanje pregovora radi „trgovine“. Amerikanci se vode principom „hoću, mogu i uradiću“, dok Donald Tramp, kao biznismen, prvo reaguje, diktira standarde, postavlja uslove, a tek onda razgovora.
Jurij Svetov, politikolog i novinar, ističe da je za američkog predsednika sve moguće.
„Tramp je nekoliko puta u karijeri bankrotirao, dizao se iz pepela i ponovo postao milijarder, te se u politici ponaša isto kao i u biznisu. On je samouveren, postavlja visoke standarde, vodi pregovore i, pre svega, trguje“, ističe ekspert.
Tramp sledi samo svoje ciljeve
„Ovo je bio ritual, gest, kako bi se smirilo javno mnjenje i ostavilo vreme za dogovor. I naslednik Sulejmanija će razmišljati o onome što se desilo Sulejmaniju, kao što i rukovodilac šiitske grupa Nas ralah takođe o tome razmišlja i svestan je činjenice da je ranjiv“, rekao je Svetov.
Irak je ključna tačka na Bliskom istoku koju Amerikanci ne planiraju da napuste, ali su određena pregrupisavanja moguća. Ekspert navodi da se oko 4.500 američkih vojnika nalazi u Iraku, kojima su se pridružili i vojnici povučeni iz američkih baza u Siriji. Osim toga, SAD menjaju i princip po kome funkcionišu.
„Ranije su delovali po principu ’hoću-mogu‘ — dogovore se sa saveznicima, vide njihovu reakciju i krenu u akciju, a sada ne pitaju NATO, ni saveznike, već su napali Sulejmanija kada im je to odgovaralo, dok se Nemačka povlači iz Iraka“, podseća ekspert.
Ubistvo Sulejmanija — strateška i politička greška
Da se Tramp nalazi u složenoj situaciji smatra Jurij Švitkin, zamenik predsednika Komiteta odbrane Državne dume. Prema njegovim rečima — ubistvo Sulejmanija je bila strateška i politička greška i jedina opcija koju Tramp ima na raspolaganju je pretnja sankcijama Iraku i Iranu, jer bi udar na ove države bio preveliki rizik. U slučaju napada na Iran ili Irak, SAD bi morale da budu spremne na odgovor koji može biti usmeren na američke baze ili vojnike van američke teritorije, ali napadi mogu biti izvedeni i unutar SAD, a u tom slučaju jedan deo društva mora podneti žrtvu.
Ko će diktirati uslove pregovora
Pored rizika od zaoštravanja situacije, Vladimir Oljenčenko, sa Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka, kaže da su SAD razočarane reakcijom međunarodne zajednice, „jer su očekivali podršku, a sa druge strane ove akcije nisu našle na podršku ni unutar samih SAD, već su ojačale pritisak demokrata na republikance.
„Zato američka administracija traži opcije za poboljšanje situacije, a jedna od njih jeste dovođenje Irana za pregovarački sto“, rekao je Oljenčenko.
Ono što Amerikance primorava da vode pregovore jesu globalna ekonomska situacija, ekonomski problemi sa Kinom, neodrživost celokupne situacije oko cene energenata, kao i prognoze o sve sporijem rastu svetske ekonomije, a u tom smislu i američke.
„Amerikanci nemaju drugu opciju osim pregovora, oni traže varijante da izglade situaciju i odnose sa Iranom, jer od iransko-američkih odnosa zavise odnosi Amerike sa Irakom i Libijom“, rekao je ekspert.
Ubistvo komandanta Iranske Revolucionarne garde je veliko poniženje za Iran, zato i u slučaju da dođe do pregovora — oni će se odvijati pod uslovima koji će Teheranu omogućiti da povrati nacionalno dostojanstvo, koje su Amerikanci ugrozili. Osim toga, iranski državni vrh neće dozvoliti da mogući pregovori sa SAD dodatno ugroze političku stabilnost unutar zemlje.
Oljenčenko smatra da u slučaju da Iran pristane na pregovore sa SAD glavna pitanja će biti prvenstveno normalizacija odnosa, obnavljanje nuklearnog sporazuma i američko učešće, ali i ekonomska korist.
