Zasedanje Saveta bezbednosti posvećeno je problemima usaglašenosti sa Poveljom UN.
Nebenzja je napomenuo i da „region Bliskog istoka i Severne Afrike već mnogo godina više nego drugi trpi zbog iskrivljavanja međunarodnog prava i nepromišljenog mešanja. Nerešeni palestinsko-izraelski sukob, ilegalna invazija na Irak, neprestano nasilje u Avganistanu, ubistvo libijskog vođe i uništavanje zemlje, pokušaj svrgavanja legitimne vlasti u Siriji, vansudsko kažnjavanje zvaničnika suverene vlasti u trećoj zemlji, samo su neki od primera dejstava koje su ostavile rane na telu međunarodnog zakona i reda“, naglasio je Nebenzja.
Prema njegovim rečima, suština svih ovih događaja bio je izlazak SAD iz Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana o iranskom nuklearnom programu, „koji je odobrio Savet bezbednosti UN i koji je od ključnog značaja za neširenje nuklearnog oružja“.
„Kao rezultat sve veće konfrontacije, region i ceo svet našli su se na ivici sukoba, čije su posledice nepredvidive. Pozivamo na hitnu deeskalaciju — rizik od sukoba je suviše velik, a cena suviše visoka“, zaključio je Nebenzja.
Eskalacija situacije na Bliskom istoku
Krajem decembra američke snage izvele su napad na šiitske objekte pokreta Kataib Hezbolah u Siriji i Iraku. Pentagon je saopštio da je to bio odgovor na napad te grupe na iračku bazu u blizini grada Kirkuk.
Nakon toga pristalice pokreta pokrenule su napad na Ambasadu SAD u Bagdadu.
U noći 3. januara SAD su izvele operaciju na području bagdadskog aerodroma u kojoj su poginuli iranski general Kasem Sulejmani i zamenik lidera iračkih šiitskih ustaničkih snaga Abu Mahdi el Muhandis. Vašington ih smatra umešanim u organizaciju napada na Ambasadu SAD u Bagdadu.
Iran je, nakon toga, 8. januara raketirao dve američke vojne baze u Iraku, kao odmazdu za američku operaciju u Bagdadu.
