Reč je o delu garderobe koju je nosio Gospod Isus Hrist, koja se u Svetom pismu naziva dolama. Za nju su vojnici prilikom Hristovog raspeća bacali kocku, ko će da je uzme.
„Jer, bila je šivena iz jednog dela, nije bila tkana od više komada, pa nisu mogli da je podele, kao što su to učinili sa haljinama“, objašnjava za Sputnjik jerej Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve.
„Po predanju, dolamu je Presveta Bogorodica izatkala Gospodu Hristu, a ovde se nalazi jedan delić Hitona, jedna čestica, koja je, blagodareći našoj braći Rusima, po blagoslovu moskovskog patrijarha Kirila i našeg patrijarha Irineja, a delatnošću dobrih ljudi koji su se angažovali, pre svega gospođe Natalije Šatiline i organizacije ’Ruska zvona‘. I ruska ambasada je bila uključena u to da ovakva svetinja dođe u Srbiju, da joj se narod može pokloniti“, kaže sagovornik Sputnjika.
Nad svetinjom se dešavaju čuda
Ovaj sveštenik zahvalan je Sputnjiku što je došao da Hiton Gospodnji pokaže svima, jer je Srpskoj Crkvi izuzetno važno da do vernog naroda dođe informacija o ovoj relikviji koja se čuva u Jaroslavskoj eparhiji, u Spaso-Jakovljevskom manastiru u Velikom Rostovu.
„Potreban nam je kontakt sa večnošću, a upravo ovde imamo taj momenat koji možemo zaista da iskoristimo, koji može da ostane pečat za ceo naš život, koji može zaista da ga izmeni“, kaže otac Arsenije.
„Već imamo i iskustva ljudi koji su doživeli određenu vrstu preobražaja, pa čak i neka izlečenja koja su se tu dešavala, tako da pozivam sve ljude, one koji imaju bilo kakav lični problem ili se bore sa bolešću, ali i sve druge koji su u dobrom duševnom stanju da dođu da zablagodare Gospodu za sve što dobijaju svakoga dana, da na jedan poseban način dožive svetinju“, ističe jerej Arsenijević.
Dokaz ljubavi Ruskog naroda
Srbija je prva zemlja u koju je Hiton stigao iz Rusije, pa otac Arsenije naglašava da dolazak Časne rize ima još jednu dimenziju — učvršćuje bratstvo dva pravoslavna naroda.
„Ova svetinja na isti način podiže naša srca i ujedinjuje ih, beskrajno smo zahvalni našoj braći iz Rusije za ovakav dar, među nama je zapravo sam komadić neba“, objašnjava starešina Vaznesenjske crkve.
„Ta ljubav se upravo pokazuje u tome što se ne daje takva svetinja tamo gde ona neće biti ispoštovana na pravi način. Već tu se oseća jedna zaista bratska ljubav, zato što je nećete dati nekome ko ne ume da se odnosi prema takvom poklonu. A upravo je pokazatelj poštovanja prema našem narodu što je ovakva svetinja došla kod nas. Sa druge strane, opet je to jedinstvena naša želja da se što bliže približimo Bogu i njegovom prestolu, jer što su ljudi bliži Bogu, bliži su jedni drugima“, kaže naš sagovornik.
Odežda jedinstva Crkve
Nije poznato kada je rasparčana jedna od najvećih hrišćanskih svetinja, i gde se sve nalaze njeni delovi, ali se zna da je početkom 9. veka vizantijska carica Irina Hiton poklonila Karlu Velikom prilikom njegovog krunisanja, kao simbol necepanja carstva.
„U Konstantinopolju su smatrali da samo jedan čovek može biti car hrišćanske vaseljene. Pošto je tendencija na zapadu bila drugačija, iako tada još nije došlo do podele crkve, ali u praksi je postojala, Karlo Veliki je bio pretendent na to da bude car vaseljene. To je bio poklon koji je trebalo da umiri te strasti i da mu pokaže kako u hrišćanstvu treba da postoji jedno carstvo“, objašnjava otac Arsenije.
Cilj je da se delu Hristove odeće pokloni što više ljudi, dragocenost je do sada boravila u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj, Bačkoj, Sremskoj i Niškoj eparhiji. U Vaznesenjskoj crkvi, koja je otvorena od sedam ujutro, do sedam uveče, vernici mogu da je celivaju do dana Svetog Save 27. januara.
