Iranska vojska izvela je u utorak uveče raketni napad na američke objekte u Iraku. Čuvari islamske revolucije — elitni odred iranske vojske — nazvao je ovu operaciju „Mučenik Sulejmani“, budući da se radi o osveti zbog nedavnog ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija od strane SAD.
Više desetina balističkih raketa ispaljeno je sa teritorije Irana na baze SAD i međunarodne antiterorističke koalicije u Iraku, a tom prilikom ubijeno je oko 80 ljudi i oštećeno je i nekoliko američkih objekata u okolini grada Erbil, kao i avio-baza Ajn el Asad na zapadu zemlje. Među poginulima, prema navodima medija, nema američkih vojnika.
Prema rečima vojnog analitičara Aleksandra Žilina, cilj svega što se dešava trenutno na Bliskom istoku, jeste da se u tom regionu rasplamsa regionalni rat. Kako objašnjava, to što su učinili Amerikanci ubistvom iranskog generala je najčistija provokacija, čije posledice mogu imati nesagledive razmere.
Amerika provocira regionalni rat, opasnost uključivanje Izraela
To je učinjeno baš zato da bi se postigao ovakav splet okolnosti, a istorija pokazuje da su Anglosaksonci oduvek to radili — pokretali bi velike regionalne ratove putem provokacija. Međutim, Bliski istok je izuzetno važan region, a ako tamo izbije regionalni rat, u njemu će biti umešane velike sile, što će rezultirati konfliktom širokih razmera, upozorava Žilin.
Upitan kakav bi mogao da bude najcrnji scenario, Žilin kaže da bi do njega došlo ukoliko bi se pored SAD i Irana u konflikt uvukao i Izrael. Prema njegovim rečima, to bi bila potpuna katastrofa, jer je jasno kako se ponaša Izrael — veoma žestoko brani svoje interese.
Međutim, navodi, Izraelu i SAD se isplati da se ovaj rat zapravo pokrene, jer bi na taj način zauvek mogli da se reše iranske nuklearne pretnje. To bi moglo da se realizuje teškim bombardovanjem iranskih nuklearnih postrojenja, a u slučaju da to ne uspe, ne bi bio isključen čak i nuklearni napad.
„Svet trenutno visi o koncu, jer mislim da su SAD spremne da nanesu težak udarac Iranu. Svi vidimo kako Amerikanci raspoređuju svoje snage, kako prebacuju mornaricu, a ne isključujem i da bi napad mogao da bude izveden i iz Gruzije, s obzirom da Iran iz tog pravca uopšte nije zaštićen, te da bi iz te zemlje mogao da se izvede čist napad, bez većih posledica“, rezonuje on.
Gruzija kao lansirna stanica za napad na Iran
Istovremeno, stručnjak međunarodne radne grupe za borbu protiv terorizma pri NATO-u Vahtang Maisaja tvrdi da ako Gruzija zaista i pomogne Americi u slučaju rata sa Iranom, Tbilisi bi mogao da se nađe u centru ratnih dejstava, što bi moglo da dovede do humanitarne katastrofe velikih razmera.
On kaže i da je Gruzija jedini strateški saveznik u regionu, budući da Azerbejdžan neće dozvoliti Amerikancima da sa njegove teritorije vrše napad na Iran, baš kao i što je Turska jasno dala do znanja Vašingtonu kakve bi posledice bile po region ukoliko bi se SAD odlučile na takav scenario.
„Ukoliko se pokrene vojna operacija SAD protiv Irana, Amerikancima će biti potrebna teritorija u regionu odakle bi mogle da se vrše raznorazne operacije, bilo da je reč o bombardovanju ili o čisto izviđačkim akcijama. Gruzija je jedini strateški saveznik SAD, a u slučaju da ona dâ saglasnost, Tbilisi bi automatski bio uvučen u jedan ozbiljan vojni konflikt“, dodao je.
Pravi rat ili samo priprema za naredne izbore u SAD?
Sa druge strane, politikolog Srđa Trifković sasvim je drugačijeg mišljenja, te smatra da će nakon ove razmene agresije ipak doći do određene deeskalacije situacije. Kako tvrdi, američki predsednik Donald Tramp doneo je ishitrenu i impulsivnu odluku naredivši ubistvo Sulejmanija, a sada pokušava da smiri situaciju.
On navodi da ni jednoj ni drugoj strani ne bi odgovaralo da uđu u otvoreni sukob — Iran je u dosta teškoj finansijskoj situaciji zbog sankcija i vapi za političkim rešenjem koje bi dovelo do njihovog ukidanja, dok je Tramp instiktivni neitervencionista, što se moglo videti i letos kako se uspešno odupro pritisku jastrebova i stornirao poletanje već spremnih bombardera, nakon što su bila gađana saudijska naftna postrojenja.
„Tramp je pre svega zainteresovan za sopstveni reizbor. S obzirom na dobro stanje u američkoj ekonomiji i na činjenicu da se pitanje njegovog impičmenta pretvorilo u jedan cirkus, jedino što bi ozbiljno moglo da poremeti šanse da Tramp bude ponovo izabran, jeste jedan novi rat na Bliskom istoku. Osim toga, taj novi rat takođe ne bi imao nikakav strateški smisao, potpuno nezavisno od pravnih i moralnih aspekata, jer ne treba počinjati rat ukoliko nemate političku završnicu“, ističe.
Čak i da dođe do odgovora SAD, napad će biti doziran
Iako Trifković ne isključuje mogućnost da Amerikanci uzvrate na ovaj napad Irana po bazama u Iraku, on tvrdi da bi taj kontraudarac bio ograničenog obima, koji može da bude uokviren u mogućnost deeskalacije.
To, kako dodaje, može da bude i gađanje iranskih proksija — Hezbolaha, proiranskih milicija u Iraku, kao i vojnih instalacija u samom Iranu, doduše, bez ljudskih žrtava.
Podsetimo, kako je ranije saopštio ambasador SAD u Berlinu Ričard Grenel, predsednik Tramp ne želi rat sa Iranom, već diplomatsko rešenje, ali je i upozorio da će Vašington uzvratiti ako Teheran pređe crvenu liniju, a to je eventualna pogibija američkog ili savezničkog vojnika.
