Izvor iz turske vojne industrije je rekao da ugovor podrazumeva zajedničku proizvodnju i predaju tehnologija i podsetio je da je prvi divizion već isporučen Turskoj. U toku je obuka turske vojske, a u aprilu ove godine sistemi će biti stavljeni na borbeno dežurstvo. Ti isporučeni sistemi su u potpunosti proizvedeni u Rusiji.
Sa proizvodnjom S-400 Turska dobija i nove tehnologije
Sada se vode pregovori u vezi sa zajedničkom proizvodnjom druge divizije S-400 i predajom tehnologija. Turski izvor navodi da tačan datum potpisivanja ugovora o zajedničkoj proizvodnji niko ne može da precizira, ali da bi to trebalo da se dogodi do aprila 2020. godine. Prema njegovim rečima, nema nikakve sumnje da će dogovor biti postignut.
Ruski eksperti objašnjavaju da predaja tehnologija za proizvodnju protivavionskih projektila Turskoj nije kritična, tim pre što, najverovatnije, neće biti predati ključni elementi, kao što su glave za samonavođenje ili sistemi za upravljanje raketama.
„Rusija u svojim vojno-tehničkim odnosima sa drugim državama ’u paketu‘ nudi ne samo gotov proizvod, već i mogućnost njegove proizvodnje na teritoriji kupca. Primer za to je Indija, koja proizvodi tenkove T-90S, kao i supersonične krstareće rakete ’Bramos‘ i lovce Su-30MKI. Kada se vode razgovori sa nekom državom o kupovini visokotehnoloških proizvoda od nas, ukoliko ta zemlja izrazi želju da proizvodi neke delove, Rusija je uvek spremna da izađe u susret. U Turskoj može da bude stvoreno zajedničko preduzeće koje će promovisati elemente konstrukcije S-400 na inostranom tržištu“, smatra ruski vojni ekspert Dmitrij Litovkin.
Prodaja S-400 moguća i Amerikancima
Već duže vreme se priča o zajedničkoj proizvodnji i predaji tehnologija, a letos je i Kremlj potvrdio da ugovor o isporuci raketnih sistema S-400 Turskoj uključuje, kako je naglašeno, „delimičnu“ predaju tehnologija turskoj strani.
Ruski eksperti ističu da zbog toga „nema razloga za brigu“, tim pre što Rusija sprema napredniji protivavionski sistem S-500 „Prometej“, koji će u budućnosti postati osnova protivvazdušne i raketne odbrane zemlje, jer će moći da pogodi sve vazdušne ciljeve, uključujući i balističke rakete i vojne satelite.
Isporuka najnovijih ruskih PVO sistema S-400, koja je izazvala ozbiljnu krizu u odnosima Turske i SAD, počela je sredinom jula. Moskva i Ankara su još 2017. godine zaključile kupoprodajni ugovor o četiri diviziona S-400, vredan 2,5 milijardi dolara. Deo će Turska platiti samostalno, a deo pomoću kredita koji će dobiti od Rusije.
Zbog nabavke ruskog raketnog sistema, za koji Vašington tvrdi da nije kompatibilan sa NATO standardima i da bi mogao da ugrozi tajne američkog aviona F-35, SAD su zapretile da će isključiti Tursku iz programa tih borbenih aviona i da će uvesti sankcije Ankari.
Vašington je tražio od Ankare i da odustane od ugovora i da u zamenu za S-400 nabavi američke sisteme „Patriot“, koje je zapravo Turska dugo želela da kupi, ali Amerikanci nisu hteli da joj prodaju.
Ankara je odbila da pravi ustupke Vašingtonu, uz najavu da bi Turska mogla da zatvori vazduhoplovnu bazu „Indžirlik“ za Ameriku, ukoliko joj SAD uvedu sankcije.
Ruski zvaničnici ne vide problem oko isporuke sistema S-400 jednoj NATO zemlji. Šef „Rosteha“ Sergej Čemezov ranije je rekao da bi Rusija mogla da isporuči S-400 i Amerikancima ako izraze želju, jer „S-400 nije ofanzivni sistem, već oružje odbrane“.
Posle ruskog S-400 na redu je i nabavka lovaca Su-35
Ruski zvaničnici su potvrdili i da bi Moskva i Ankara ove godine mogle da potpišu ugovor o isporuci dodatne partije ruskih sistema protivvazdušne odbrane S-400 „Trijumf“.
Reč je o sistemima dugog i srednjeg dometa, koji se serijski proizvode od 2007. godine, a koji danas čine osnovu sistema PVO Rusije.
Direktor ruske Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Dmitrij Šugajev rekao je da će ugovor o isporuci dodatne partije sistema S-400 Turskoj, verovatno, biti potpisan 2020. godine.
Vojni stručnjaci ocenjuju da planovi za potpisivanje novog sporazuma ukazuju na to da strane nastavljaju da demonstriraju svetu „svoju spremnost da formiraju zajedničko gledište“ o brojnim pitanjima, uključujući i saradnju u vojno-tehničkoj sferi i sigurni su da se Turska neće zaustaviti samo na odluci o kupovini S-400.
Očekuje se da će Vašington nastaviti da vrši pritisak na turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana zbog nabavke S-400, ali da ta tema neće biti tako snažna, s obzirom da Americi predstoje predsednički izbori.
Sa druge strane, Turska se ne plaši „posledica“ kojima im preti Amerika, pogotovo onih koji se tiču isključenja iz programa F-35, najskupljeg vojnog programa u istoriji, koji mnogi nazivaju „promašajem veka“, jer Ankara, u slučaju da je SAD isključe iz međunarodnog programa F-35, neće ostati bez alternative, s obzirom na to da računa na kupovinu ruskih lovaca Su-35.
Ruski eksperti su uvereni da je Vašington već „iscrpeo sve mogućnosti pritiska“ na Ankaru zbog nabavke ruskih S-400 i da je to maksimum koji Vašington može da pruži u odnosu na Tursku. Nijedna dosadašnja metoda nije uspela, i u tom kontekstu eksperti zaključuju da SAD nemaju sposobnost „obuzdavanja“ države koja ima dovoljno autoriteta, resursa i političke volje, a Turska je u potpunosti pokazala da je u stanju da se efikasno nosi sa svim ovim izazovima.
Zbog svega navedenog, stručnjaci ističu da širenje vojno-tehničke saradnje Moskve i Ankare neće biti ograničeno na ugovor o dodatnim nabavkama S-400 i da je sasvim realno očekivati da Ankara u budućnosti kupi ruske lovce u zamenu za F-35.
Takav scenario je vrlo moguć, ako se ima u vidu da Rusija ima prilično ozbiljne mogućnosti za izvoz naoružanja, a da je Turska, kao zemlja koja se nalazi u teškoj geopolitičkoj situaciji, ozbiljno zainteresovana za jačanje svojih oružanih snaga.
