Ekskluzivitet ove postavke predstavlja podatak da su mnogi eksponati koji su se našli u Galeriji SANU prvi put izašli izvan čuvene Nemanjine zadužbine.
„Neke kopije napravljene su specijalno za ovu priliku u samom manastiru“, kaže za Sputnjik autor izložbe i kataloga, dopisni član SANU Miodrag Marković.
„Iguman Tihon, od kog je i potekla ideja o ovoj izložbi, uspeo je da u mermeru, u istom materijalu od kog je crkva sagrađena, izradi kopije studeničkih natpisa, delove arhitekture“, napominje Marković, otkrivajući koliko je Akademiji nauka bila dragocena saradnja sa manastirom na realizaciji izložbe.
Blago Studenice pred Beograđanima
Ovaj godinu dana pripremani posao imao je za cilj da što plastičnije i ubedljivije prikaže celokupno duhovno i kulturno nasleđe Studenice, što se ne bi moglo ostvariti bez najnovijih tehnologija, uveren je naš sagovornik. Ovako, i deo nepokretnog nasleđa prenet je u Beograd, u Galeriju SANU.
„Cilj je ostvaren najpre zahvaljujući našem dizajneru Marku Todoroviću, koji je pre godinu dana realizovao projekat „Digitalna Studenica“, gde je u samom manastiru primenio nove medije i uspeo da različitim vidovima instalacija dočara posmatraču Studenice sliku bogatiju od one koju vidimo sopstvenim očima. Ta tehnologija se pokazala još dragocenijom sada, u slučaju kada se izmestite iz manastira. Ovo je pokušaj da se rekonstruiše ono što nije sačuvano, da se pokaže ambijent, celina manastirskog kompleksa, a sa druge strane da se prikaže ono što ne možete videti u samom Beogradu. I to smo sve spojili sa različitim umetničkim delima, sa predmetima od kulturno-istorijskog značaja iz raznih zbirki, pre svega iz zbirke manastira Studenica. Sakupljena je različita vrsta predmeta, od originalnih dela do kopija, od kojih su neke, zahvaljujući igumanu Tihonu, napravljene specijalno za ovu priliku u samom manastiru.
I film o obnovi Studenice
Treći segment je dokumentarni film-esej Narcise Darijević, u kome su na umetnički način dokumentovani najnoviji konzervatorsko-restauratorski radovi u Studenici. „Paralelno sa snimanjem tih najnovijih radova, autorka je uspela da pokaže i promene u izgledu manastira. S jedne strane, u filmu se vide mene u toku jednog dana, a s druge — u toku godišnjih doba. Istovremeno, pokazan je proces nastanka freske, ali i šta je sve učinjeno u najnovije vreme da se najstarijim studeničkim freskama vrati prvobitni sjaj“, objašnjava Marković.
Iz riznice dragocenosti koje su se našle u galerijskom prostoru Akademije, Marković kao posebne izdvaja autentične portrete Nemanjića iz vremena kada su oni živeli.
„Neki od najreprezentativnijih manastirskih predmeta su povremeno, u najsvečanijim prilikama izlagani, ali pred nama su prvi put fragmenti portreta sa ulazne kapije na kojima su bili prikazani ktitori Studenice. Reč je o najstarijim autentičnim portretima Nemanjića iz njihovog vremena. Možda se nekom može činiti da je prirodna stvar imati portrete kraljeva iz 12. i 13. veka, ali kada biste pregledali istoriju umetnosti okolnih naroda, pa i cele Evrope, videli biste da je to prilična retkost. Mi smo portretisanje preuzeli od Vizantije, i posle ga upotrebljavali možda i više od njih. Zato imamo celu generaciju naših vladara, vlastele, imamo svedočanstvo o njihovom autentičnom izgledu. Portret Stefana Prvovenčanog, našeg prvog kralja, rađen je po stvarnom njegovom liku“, kaže autor izložbe Miodrag Marković.
Religijski značaj i umetničko trajanje
Izložena dela svedoče o važnosti Studenice, njenom istorijskom i religijskom značaju, ali i o jedinstvenom umetničkom trajanju koje je i manastiru, kao i celokupnoj srednjovekovnoj umetnosti, dalo prepoznatljiv izraz.
„Želeli smo da pokažemo kakva je bila umetnička delatnost u manastiru, koliko je bila bogata, ali i koliko je bio trajan taj napor i kontinuitet da se u okrilju crkve neguje stvaralaštvo koje je presudno uticalo na istoriju naše kulture. Najbolji reprezent toga je Studenica, manastir koji je imao neprekidan život od samog nastanka do danas. To je glavno žarište naše nacionalne kulture, istorije i umetnosti. Pojava srpskog pisma na živopisu, na skulpturi — sve je to prvi put urađeno u Studenici“, podseća Marković.
Sve faze u odajama
U različitim odajama galerije prikazane su najvažnije faze u životu i istoriji manastira. Od prvih ktitora, vremena blagostanja i mira, do prvih nevolja sa Turcima kada je manastir dolazio u tešku situaciju...
„Birali smo iz tog teškog perioda one predmete koji svedoče da je sve vreme tamo živeo neko ko je bio obrazovan, ko je pratio tokove umetnosti, ko je znao za neke bitne literarne i bogoslovske radove i ko se u tako teškim uslovima trudio da sačuva duhovni i kulturni život. Ako već nismo politički imali svoju državu, bar smo očuvali crkvu koja je praktično uticala na održanje duhovnosti i kulture našeg naroda. To je prava priča o Studenici, i naš zadatak je bio da je na najbolji način predstavimo, naročito mladim posetiocima“, zaključuje Marković.
