Te reforme, prema rečima Pisonerove, moraju biti u skladu sa zakonima EU, uključujući područja vladavine prava, reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije, koja su u fokusu procesa proširenje.
Evropska komisija će, navodi se, tokom januara predstaviti svoje predloge za revidiranje metodologije pregovora o proširenju EU, kako bi pregovarački proces bio verodostojniji, predvidljiviji i dinamičniji.
„Vrlo je važno da ako jedna strana pruži nešto, isto to čini i druga. Takođe je bitno da se Zapadni Balkan može povezati i integrisati u ranoj fazi u politiku EU, kako bi stanovništvo moglo početi da ubira benefite“, rekla je ona za podgorički dnevnik.
Na pitanje koja je država najbliža da postane članica, da li je to Crna Gora, Pisonerova je odgovorila da Crna Gora i Srbija pregovaraju s EU.
„Crna Gora je otvorila 32 od 35 poglavlja, od kojih su tri privremeno zatvorena, dok je Srbija do sada uspela da otvori 18 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. Tempo zavisi pre svega od napretka koji zemlje postižu u skladu sa zakonima EU i od sprovođenja ključnih reformi, uključujući područje vladavine prava, reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije, koje su u fokusu procesa proširenja“.
Potrebna snažna odlučnost
Pisonerova je istakla da svi partneri sa Zapadnog Balkana moraju pokazati snažnu odlučnost u sprovođenju reformi koje će im omogućiti približavanje EU.
„Crna Gora je postigla napredak u programu reformi EU, ali važno je da ceo njen sistem vladavine prava donese više rezultata. Potrebno nam je da ta zemlja pojača rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i poboljša stanje u oblasti slobode medija. Evropska komisija procenila je početkom ove godine da je Crna Gora ispunila početna merila za Poglavlje 8, o konkurenciji, i da je Crna Gora pozvana da pruži svoju pregovaračku poziciju. I opet, napredak koji Crna Gora postiže u području vladavine prava nastaviće da određuje sveukupni tempo pregovora o pristupanju EU“, navela je portparolka EK.
Na pitanje da li je inicijativa o mini-Šengenu privremena zamena za članstvo u EU, Pisonerova je odgovorila da je regionalna saradnja važan element evropske perspektive Zapadnog Balkana.
„Sve regionalne inicijative moraju biti inkluzivne i moraju poštovati prethodno preuzeta pravila i obaveze EU. Zaista je važno uključiti sve partnere na Zapadnom Balkanu“.
Zapadni Balkan i dalje prioritet
Na pitanje da li bi izjave predsednika Francuske Emanuela Makrona trebalo da zabrinu države Zapadnog Balkana, Pisonerova je odgovorila da taj region ostaje prioritet novog sastava Komisije.
„Integrisanje Zapadnog Balkana strateško je ulaganje u mir, demokratiju, prosperitet, sigurnost i stabilnost cele Evrope“, smatraju u EK, kaže Pisonerova.
Makron se protivi otvaranju pristupnih pregovora sa bilo kojom zemljom-kandidatom pre nego što dođe do reforme pregovaračkog procesa. Njegov stav je da je sadašnji proces pristupanja suviše birokratski, konfuzan i nerelevantan i za zemlje-kandidata.
Iz EK su ranije rekli da žele da barem jedna država-kandidat postane članica EU za vreme mandata novog sastava, prenele su podgoričke „Vijesti“.
