„Hristos je doneo u ovaj svet mir i ljubav, i zbog toga se rođenje Hristovo naziva praznikom mira i praznikom ljubavi. Rođenje Hristovo pomaže svima nama da se iskupimo od grehova i svakodnevnih navika. Rođenje Hristovo nas napominje na novi život, kao što i novo rađanje predstavlja novi život, a novi život nam daje nove utehe i nove nade za budućnost“, rekao je vladika Antonije, vikar patrijarha srpskog i nastojnik Podvorja.
Uznoseći molitve Bogomladencu Hristu da urazumi sve inicijatore podela među braćom, vladika je govorio i o problemima u pravoslavnoj crkvi i među našim ljudima u Crnoj Gori i Ukrajini. On je pozvao vernike da se mole Bogomladencu Hristu da u srca i duše svih onih koji unose nemir i nesuglasice donose mir, ljubav i spokojstvo.
Preosvećenom vladici je sasluživalo bratstvo Petropavlovskog hrama, a za pevnicom je pojao mešoviti hor hrama, pod rukovodstvom Ljudmile Čerkasove.
Tradicionalno, na liturgiji su pročitane i poslanice patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila i patrijarha srpskog Irineja, a vernici — i stari i mladi i deca — jedni su drugima čestitali na ruskom i srpskom, bilo je prijateljskih zagrljaja i najtoplijih želja.
Jelka umesto badnjaka
Dok se ispred crkava širom Srbije na Badnji dan osveštava, a potom i pali badnjak u srpskoj Crkvi Petra i Pavla u Moskvi takva tradicija ne postoji. Kako nam je objasnio vladika Antonije, to se ne čini iz bezbednosnih razloga, zato što nigde u Rusiji, a pogotovo u centru Moskve, ne može se ložiti vatra, jer to ne dozvoljavaju državne vlasti.
Uostalom, Rusi nemaju ni badnjak (pa Srbi ovde muku muče da nabave hrastovu grančicu), ni položajnika, ni česnicu. Oni imaju božićni hleb, odnosno božićni agnac. Peku kolač u obliku jagnjeta i prelivaju ga belim šećerom. Pravi se sa suvim voćem. Agnac, u stvari, znači jagnje — božićno jagnje i simbolizuje jasle u kojima je Spasitelj ležao.
Umesto badnjaka, oni imaju jelku, ali nemaju nikakvih ritualnih obreda — paljenja jelke ili nešto slično, kao što mi to imamo sa badnjakom.
Ruskinje, koje su bile na božićnoj liturgiji u Hramu Petra i Pavla, kažu da se božićni agnac uglavnom sprema u ruskim manastirima, a 7. januara na božićnoj trpezi u domovima Rusa mora biti mnogo pita i mesnih jela. Preporučuje se da ih bude 12, zbog 12 apostola.
Srpski hram — simbol jedinstva Srba i Rusa
Drevna crkva Petra i Pavla, podvorje SPC u Moskvi, gotovo je uvek puna vernika. Moskovski Srbi naš hram doživljavaju kao deo domovine u Rusiji, ali u dane praznika ovde je mnogo više Rusa. To je razumljivo, s obzirom na to da novogodišnji i božićni praznici u Rusiji traju desetak dana i neradni su, pa je većina Srba otputovala svojim kućama, gde je dočekala Božić i Novu godinu sa svojim porodicama.
Moskovljani vole da dolaze u srpski hram i izuzetno poštuju našeg vladiku. Mnoge ovde dovodi osećaj pripadnosti zajedničkoj veri, kulturi i tradiciji.
„Živimo u blizini i volimo ovde da dolazimo. Veoma je prijatno, vlada domaća atmosfera, a uvek je radosno, lepo, toplo, spokojno. Zbog toga nam se sviđa da ovde dolazimo“, rekla je za Sputnjik Galina Kuznjecova, koja je na božićnu liturgiju u Petropavlovski hram došla sa porodicom.
Arkadij Grigorijev takođe rado dolazi u Podvorje Srpske pravoslavne crkve u Moskvi. Ne govori srpski i nikada nije bio u Srbiji, ali ima srpske korene i mnogo prijatelja među Srbima.
„Pored toga, i moj duhovnik je ovde prešao iz drugog hrama, pa sam ja i zbog njega počeo ovde da dolazim“.
Od udaje za Srbina, Ruskinja Natalija Ćirković redovno dolazi u Petropavlovski hram. Srpski ne govori, ali ga razume.
„Moj muž je Srbin, deca su nam krštena u ovoj crkvi i mi zbog toga sve praznike slavimo ovde — i Božić i Uskrs“.
