General Sulejmani — Asadov prijatelj, spasilac ruskog pilota i arhitekta Bliskog istoka

Kasem Sulejmani, iranski general, vođa elitnog odreda „Kuds“ („Jerusalim“), Čuvara islamske revolucije, za neke „Mračni vitez“ a za druge „čuvar Bliskog istoka“, danas se smatra najmoćnijim čovekom tog regiona.

Već smo navikli da se ime legendarnog iranskog generala Kasema Sulejmanija pojavljuje u prelomnim trenucima na Bliskom istoku. Poslednjih meseci centar dešavanja je Irački Kurdistan. Kirkuk, druga po značaju iračka provincija bogata naftom, za koju se bore i Kurdi i zvanični Bagdad, praktično se bez borbe predao Iraku. Šta je to moglo da natera Erbil (prestonicu Iračkog Kurdistana) da mesec dana nakon referenduma o nezavisnosti preda najslađi deo kolača, i to praktično bez ispaljenog metka? Možda je bolje pitanje ─ ko je toliko moćan da to naredi?

Irak — druga kuća

General Kasem Sulejmani se prvi put istakao za vreme iransko-iračkog rata, u kom je aktivno učestvovao. Zapadni mediji pišu da je tada zavoleo rat i da je nakon toga više vremena provodio u inostranstvu, nego kod kuće. Irak je za njega, takoreći, druga kuća.

Nakon američke invazije na Irak, Sulejmani je počeo da stvara „osu otpora“ Vašingtonu i njegovim saveznicima, ne samo u Iraku već u čitavom regionu. Nakon obaranja režima Sadama Huseina 2003. godine, Sulejmani je uzeo aktivno učešće u jačanju šiitske većine u toj zemlji i širenju uticaja Irana u Iraku. Mnogi od najviših zvaničnika te zemlje su došli na svoje funkcije njegovim izborom. Kada je izabrana iračka vlada na čelu sa Nurijem el Malikijem 2010. godine, mediji su pisali da je upravo Sulejmani imao odlučuju ulogu u njenom sastavljanju, ne SAD.

Uskoro je „zapaljena“ Sirija, a zatim je nastupio blickrig DAEŠ-a po Iraku. Militanti su odmah zauzeli Mosul, Tikrit i niz drugih gradova. Mislilo se da je blizu i pad Bagdada. Sulejmani je odmah krenuo u Bagdad i preuzeo njegovu odbranu, poslavši specijalce i u odbranu kurdistanske prestonice Erbila. Zaustavivši ofanzivu na iračke gradove, Sulejmani je morao da žuri u pomoć Damasku.

I sada, u trenutku kada Iraku preti potpuni raspad, Sulejmani preuzima stvar u svoje ruke. On odlazi u Irački Kurdistan da pregovara. Kako javljaju mediji, iranski general se sastao sa porodicom Talabani, koja rukovodi Patriotskim savezom Kurdistana, drugom najmoćnijom silom u iračkoj autonomiji. Veza ove kurdske partije i Irana traje decenijama. Upravo je Teheran, kada je Sadam Husein počeo progon Kurda, prihvatio milione izbeglica, pomagao im i naoružavao ih. Takve stvari se ne zaboravljaju. A Kasem Sulejmani je došao da ih podseti kome dugu za možda i svoj opstanak. Iran je podržavao Kurde dok su se borili protiv Sadama Huseina, ali se protivi nezavisnosti Kurdistana. General je rešio problem bez ispaljenog metka — Kurdi su se sami povukli iz svih strateških objekata u Kirkuku i prepustili ih iračkoj vojsci.

Spas u poslednji čas

Kada je počeo građanski rat u Siriji, predsednik Bašar el Asad nije imao baš mnogo prijatelja u regionu. Jedino su mu se u nevolji našli Iran i libanski pokret Hezbolah. Sam protiv svih, sa velikim verskim podelama u zemlji, on nije mogao dugo da se održi. Dobro organizovani odredi terorista DAEŠ-a pretili su potpuno da ometu zvanični Damask. Svi su mislili da je kraj već izvestan.

Međutim, tada iranski general savija kartu Sirije i odlazi u Moskvu. Na sastanku sa visokim rukovodstvom Rusije (mediji su javljali da je prisutan bio i predsednik Vladimir Putin, što je Kremlj negirao) Sulejmani je razvio kartu i brzo, jasno i precizno objasnio tešku situaciju sirijske vlade, ali i naglasio da još uvek ima nade. Dva meseca kasnije, ruske Vazdušno-kosmičke snage su već počele operaciju protiv terorista u Siriji, dok su iranski savetnici preuzeli na sebe reorganizaciju sirijskih kopnenih snaga. Pretpostavlja se da on u Damasku ima utvrđeni komandni centar odakle koordinira operacije sirijskih snaga, odreda šiitske samoodbrane i libanskog Hezbolaha. Dve godine nakon početka operacije i skoro izvesnog poraza terorista u Siriji, ispostavlja se da je iranski general bio dalekovid.

Potraga za ruskim pilotom

Iranski general se posebno proslavio kada je stao na čelo operacije spasavanja pilota ruskog bombardera Konstantina Murathina kog je u novembru 2015. godine oborio turski lovac F-16 na tursko-sirijskoj granici. 

Rusija je poslala nekoliko helikoptera za spasavanje pilota, ali dočekala ih je vatra pripadnika Slobodne sirijske armije iz najsavremenijih vrsta oružja. To ih je omelo da izvrše zadatak.

Kako je Sputnjiku saopštio visoki činovnik sirijske vojske, tada je Sulejmani predložio ruskom vojnopolitičkom rukovodstvu da on lično predvodi spasilačku operaciju. Dobivši zeleno svetlo od ruskog rukovodstva, Sulejmani je odmah napravio plan operacije u kojoj je učestvovalo 8 pripadnika Hezbolaha i 18 sirijskih specijalaca, obučenih u Iranu.

Vazdušnu i radioelektronsku zaštitu je trebalo da obezbedi ruska vojska. Nakon što su ruski avioni i helikopteri pročešljali okolinu i uništili komandni centar turkmenskih militanata, grupa komandosa pod rukovodstvom Sulejmanija probila je liniju fronta, koristeći podatke ruskih satelita i pronašla pilota Murathina. Tokom operacije je ubijen veliki broj militanata koji su bili dobro naoružani. Akcija spasavanja na kraju je uspešno završena, a ruski pilot je prebačen u rusku vojnu bazu u Latakiji u Siriji. 

Glavni junak u zemlji i na filmu

General je pravi junak našeg doba u Iranu. On je veoma povučen, nikad ne daje intervjue ni domaćim ni stranim medijima i do rata u Siriji njegovo ime se uopšte nije moglo čuti u javnosti.

Međutim, zapadne službe su odlično znale ko je on. Mnogi neuspešni projekti Zapada u regionu se direktno ili indirektno vezuju za njegovo ime. Amerika mu je uvela sankcije, dok su mnoge obaveštajne službe iz celog sveta spremne da plate milione dolara samo za informaciju gde se tačno nalazi u nekom trenutku.

Kasem Sulejmani je i junak animiranog filma „Bitka za Persijski zaliv 2“ u kojem se prikazuje oružani sukob iranske Revolucionarne garde i američke Mornarice.

„Pali!“, komanduje raketnim sistemima legendarni general, i američki nosači aviona i razarači koji su spremni da napadnu Iran s juga jedan za drugim završavaju na dnu Persijskog zaliva.

„Svi oni odlaze pod vodu i film se završava time što se brodovi pretvaraju u mirne akvarijume za ribice na dnu mora“, kaže režiser filma Farhad Azim u intervjuu za Sputnjik.

On se nada da „film može da ubedi Trampa da će se američki vojnici suočiti sa užasnim posledicama u slučaju napada na Iran“.

„Glavni junak animiranog filma je Hadži Kasem Sulejmani. To je neka vrsta alegorije lika realnog junaka našeg vremena generala Sulejmanija. Međutim, tvrdnje da je glavni junak crtanog filma upravo lik glavnog komandanta specijalne jedinice Korpusa čuvara islamske revolucije je pogrešno. Osim što on u sebi nosi neverovatnu harizmatičnost koju poseduje i pravi Sulejmani“, kaže Azim i dodaje: „Sam general je pravi lider, avangarda borbe protiv ekstremista kojima rukovodi Zapad. Upravo zato smo se trudili da pokažemo širokoj narodnoj masi tu vlast, snagu, moć i nesalomivost duha Irana i njegovih generala pred licem neprijatelja“.

Da, za nekoga je heroj, za nekoga ljuti neprijatelj, ali svi se slažu u jednom — general Kasem Sulejmani je opasna figura na šahovskoj tabli Bliskog istoka koju ne treba potcenjivati.