Ako se osoba odlučila na krštenje u odrasloj dobi, takođe može izabrati svoje kršteno ime.
Do sada su Rusi na krštenju dobijali ime nekog svetitelja na osnovu toga na koji dan su rođeni ili blisko tome datumu. Ako je, na primer, neko rođen na Svetog Gerasima, dobijao je ime po tom svetitelju. Taj svetitelj je tada njegov pokrovitelj, i svake godine na taj datum on slavi tog sveca i svoj imendan.
Rusi se na taj dan obavezno pričešćuju, idu u crkvu, mole se, ispovedaju, a ljudi im čestitaju.
Dozvoljena imena svih pravoslavnih svetitelja
Na nedavno održanom zasedanju Svetog sinoda RPC u Moskvi, zaključeno je da u RPC tradicija davanja imena po svecu ne uzima uvek u obzir raznolikost praksi i tradicija koje su se razvile u drugim pomesnim pravoslavnim crkvama, uključujući činjenicu da mesecoslov RPC ne sadrži imena svih svetih koje slave pravoslavne pomesne crkve.
Drugim rečima, prilikom krštenja deteta, izbor crkvenog imena biće na roditeljima, a oni će moći da mu daju ime i po svetitelju drugih pravoslavnih crkava, a ne samo ruske.
Takođe, odlučeno je i da se ukinu ograničenja za ljude koji imaju nacionalna imena koja nisu tradicionalna za RPC. Istovremeno, biće data mogućnost izbora vlastitog imena za krštenje, a poželjno je da ono bude u skladu sa građanskim.
Komisija Sinoda je navela da se deca sada mogu krstiti pod varijacijama imena, na primer Jovan — Džon ili Joana — Žana.
Šef patrijaršijske komisije za porodična pitanja, protojerej Dmitrij Smirnov, rekao je da je odluka o ukidanju zabrane davanja stranih imena na krštenju dugo sazrevala. Ponekad se, čak i u stara vremena, zbog te tradicije krštena imena nisu podudarala sa stvarnim. Na primer, knez Vladimir, za vreme koga se desilo krštenje Rusije, kršten je pod imenom Vasilije.
„Sada u Rusiji živi mnogo pravoslavnih stranaca, i oni ne razumeju zašto bi trebalo da promene ime“, rekao je predstavnik RPC.
Rusija — najveća pravoslavna zemlja
Rusija je najveća pravoslavna zemlja na svetu. Ankete pokazuju da je 86 odsto pravoslavnih hrišćana u Rusiji kršteno, od čega je 66 odsto njih kršteno odlukom roditelja i rođaka još u detinjstvu. Tek 20 odsto Rusa je to učinilo samoinicijativno, i na taj korak su se u proseku odlučili u svojoj 31. godini života.
Rusi generalno smatraju da pravoslavni čovek treba da se krsti, a ankete pokazuju da se 75 odsto ispitanika sa tim slaže. Ovo gledište je posebno izraženo kod žena (79 odsto) i osoba starijih od 60 godina (82 odsto).
Takođe, većina Rusa — 60 odsto njih — smatra da bi obred krštenja trebalo obaviti u detinjstvu.
