Trampa ništa ne može sprečiti da zarati sa Iranom, ako to poželi

Ona je objasnila da će rezolucija imati slične karakteristike kao one koje je na razmatranje u Senat uneo demokratski senator Tim Kejn, koji je predložio da se Trampu zakonski zabrani da vodi vojne operacije protiv Irana bez odobrenja Kongresa.

O rezoluciji će se glasati ove nedelje, i njome će se naložiti prestanak vojnih dejstava u roku od 30 dana, ukoliko ne budu usledile dalje odluke Kongresa.

​U saopštenju se dodaje da je „provokacioni i neodgovarajući vazdušni napad na Sulejmanija ugrozio američke trupe, diplomate i druge, rizikujući da izazove ozbiljnu eskalaciju tenzija sa Iranom“.

I svetska zajednica pozvala je Sjedinjene Američke Države i Iran na uzdržanost, a isto upozorenje stiglo je od nemačke kancelarka Angele Merkel, francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Tramp i dalje može da zarati sa Iranom

Spoljnopolitički komentator Milan Mišić i dobar poznavalac američke politike smatra da čin ubistva komandanta elitne jedinice iranske vojske specijalnih snaga „Kuds“ generala Kasema Sulejmanija od strane Amerike, Iran s razlogom doživljava kao objavu rata. Kako dodaje, i američki analitičari ovo smatraju najrizičnijim vojnim potezom Amerike od invazije na Irak 2003. godine. Stoga i ne čudi što je vrhovni vođa Irana najavio osvetu. Kako će se osvetiti, kada i gde — to ne možemo znati.

„Odgovor na pitanje da li Tramp može da se ogluši o upozorenje saveznika i Kongresa jeste — može. Predsednik ima velika ovlašćenja u spoljnoj politici, može da započne oružani sukob, pa da onda traži saglasnost Kongresa, a to može da se izvede i bez njega, kao što se to već i dešavalo“, objašnjava Mišić.

Prema njegovom viđenju, čini se da je ovo jedan od već viđenih improvizatorskih poteza spoljne politike Amerike, što će reći da ovo što se desilo nije dobro promišljeno, i da se ne vidi kakvi su strateški dobici od eskalacije sukoba na relaciji Amerika—Iran. Jedino što bi Trampa moglo da zaustavi u koracima kada je o ovome reč jeste to što je izborna godina, pa bi zbog toga mogao da se suzdrži od dodatnih komplikacija.

Samoodbrana

„Ako i započne pravi rat sa Iranom, on će to učiniti bombardovanjem i raketama sa daljine, kao što smo već videli. Ali to bi bilo kontraproduktivno, jer Tramp ne bi mogao da odgovori na ključno pitanje kojim on opravdava čin ubistva iranskog zapovednika, a to je: Da li su Amerikanci posle toga bez bezbedniji? Odgovor je da nisu, i da Amerikanci praktično postaju iranske mete gde god da su“, uveren je Mišić.

Istoričar Saša Adamović kaže da je vlast u Iranu dobila vetar u leđa time što je krivica svaljena na Trampa.

„Predsednik Tramp, po svemu sudeći, ne želi dalju eskalaciju. Sam je reko da ne želi promenu režima u Iranu, i bez obzira što je on bio taj koji se povukao iz nuklearnog sporazuma i sankcijama doveo Iran u tešku poziciju, on je sa druge strane sve vreme Iranu nudio nove pregovore. Iran, osokoljen podrškom u međunarodnoj zajednici, nije hteo da pristane. Čak i sama ideja demokrata da izglasaju rezoluciju kojom bi Trampu vezali ruke u odnosima sa Iranom priziva neku vrstu eskalacije sukoba. Jer pretpostavljaju da bi ulazak Trampa u otvoreni sukob sa Iranom njemu naneo veliku štetu“, siguran je Adamović.

Američka javnost je ujedinjena u stavu da je general Sulejmani bio opasan neprijatelj, ali je podeljena u vezi sa tim da li je napad dronom u kojem je on ubijen predstavljao „mudru politiku“. Trampova administracija i njene pristalice tvrde da je SAD ubistvom iranskog generala delovala „proaktivno“ i „u samoodbrani“, jer je Sulejmani, planirao napad na Ameriku i američke posede. On je „targetiran“ kako bi se osujetili takvi planovi i budući napadi na interese SAD.

​S druge strane, budući da Tramp nije prethodno upoznao Kongres niti američki narod sa bilo kakvim obaveštajnim podacima koji bi poduprli navedene tvrdnje, mnogi kritičari Trampove administracije sumnjaju da je akcija poslužila da se skrene pažnja sa predstojećeg saslušanja u vezi sa njegovim opozivom.

Pogibija Sulejmanija

Komandant elitne jedinice iranske vojske specijalnih snaga „Kuds“, general Kasem Sulejmani, u noći 3. januara, kada su Sjedinjene Američke Države izvele vojnu operaciju u blizini Međunarodnog aerodroma u Bagdadu, svet je podigao na noge. Zbog ubistva Sulejmanija, vrhovni vođa Irana Ali Hamnej obećao je da će se osvetiti Sjedinjenim Američkim Državama, a američki predsednik Donald Tramp je kao odgovor vrhovnom iranskom vođi poručio da će naneti „brz i snažan udar“ na 52 cilja u Iranu ako Amerikanci budu napadnuti.