„Jednostrano povlačenje SAD iz Zajedničkog akcionog plana predstavlja zanemarivanje međunarodnog prava i međunarodnih obaveza i ekstremni pritisak na Iran, kao i ometanje realizacije sporazuma od drugih strana, glavni su uzrok napetosti oko iranskog nuklearnog pitanja“, objasnio je Šuang.
Šuang je takođe napomenuo da je, uprkos „spoljnim faktorima“ koji su Iran isprovocirali da odustane od ograničenja prema nuklearnom sporazumu, zemlja je pokazala uzdržanost i izrazila volju za „potpunom realizacijom sporazuma“.
Iran je 5. januara saopštio da odustaje od poslednjeg ograničenja u okviru nuklearnog sporazuma koji se tiče broja centrifuga. Ova odluka došla je nakon ubistva generala Kasema Sulejmanija.
Teheran je u novembru saopštio da počinje četvrtu etapu skraćivanja obaveza prema Zajedničkom akcionom planu. Ona je započeta gasifikacijom centrifuga u objektu u „Fordu“, što je ovim sporazumom zabranjeno.
Iran je odlučio da prestane sa ispunjavanjem svojih obaveza prema Zajedničkom akcionom planu nakon što su Sjedinjene Američke Države 2018. godine najavile jednostrano povlačenje iz Sporazuma i počele ponovo da uvode sankcije Teheranu.
