Poglavar srpske Crkve poručio je i da poslenike, ma koliko oni bili zaslužni, treba podsećati da se ništa ne čini bez sloge i jedinstva sa svima ostalima; ništa na silu, da se, kako kaže, ne bi cepala Hristova nerukotvorena riza, odnosno, da se ne bi skrnavio u nama lik Bogomladenca Hrista.
„Svuda, dakle, da važi pravilo lečenja sebe i drugih na blag, istinit i svetootački način“, istakao je patrijarh.
„Ne smemo“, ukazao je, „zaboraviti našu Staru Srbiju (Kosovo i Metohiju), prema kojoj treba da se ophodimo kao prema srpskoj zavetnoj misli, reči i nasleđu — neodvojivim od našeg narodnog bića“.
„Jer upravo su o tome svojom krvlju svedočili horovi srpskih mučenika i novomučenika svih vekova. Danas na Božić najsvečanije pomenimo kosovske, jasenovačke, gradinske i mučenike sa svih ostalih stratišta. Mi im se za pomoć molimo, da i sami lično ispovedimo svoju crkvenu pravoslavnu veru u Bogomladenca Hrista, do samoga kraja, ne bojeći se da o njima svedočimo pred svima“, poručio je patrijarh u Poslanici objavljenoj na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Kao jedno od najbolnijih pitanja od svih, on je spomenuo čedomorstvo, ali i spremnost, kako kaže, ustrojitelja novoga sveta da nam iz naših ruku istrgnu naš osveštani život u svakom pogledu, pa i u pogledu samih polova i hrišćanskoga braka, i da nas uvedu tamo kamo ljudska misao i reč, delo i ljudska noga dosad nisu kročili.
„Zato je veoma važno kako ćemo mi živeti i celokupno naše potomstvo i na čemu će ono graditi dom svoga sveukupnog hrišćanskog postojanja“, jer, istakao je patrijarh, sva naša dela će na kraju biti ispitana „ognjem blagodati Božje“.
Čestitajući Božić i danas mnogostradalnom srpskom narodu u otadžbini i rasejanju, on je poručio i da je glavno brinuti o tome kako ćemo živeti, da bismo i sve naše svete pretke mi imali na svojoj strani na „Hristovom pravednom Sudu“.
„Ako sav svet leži u zlu strasti i grehova, a stvarno leži, onda nijedan čovek da ne uzima učešća u njemu, to jest u delima tame“, naveo je patrijarh i ukazao da smo slobodni onoliko koliko smo slobodni od greha i tek kao takvi slobodni smo, kaže, za Bogoopštenje.
Istakao je i da je naša sveta dužnost da nosimo krst istorijskih događaja i iskušenja u svim pomesnim crkvama kao zajedničkim, ali i da je sveta dužnost i obaveza svih pomesnih pravoslavnih crkava da jedna drugu poštuju i uvažavaju.
