„Opasnost od izbijanja rata na Bliskom istoku, svetskoj energetskoj neuralgičnoj tački, posle ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija, postoji, jer Iran neće tek tako lako preći preko toga što se dogodilo“, smatra novinar Borislav Lalić.
Sjedinjene Američke Države su trećeg dana nove godine na teritoriji Iraka ubile drugog najuticajnijeg čovek Irana, generala Kasema Sulejmanija, dramatično budeći iz prazničnog sna čitav svet i dovodeći ga na ivicu potencijalnog rata.
Teheran je zapretio odmazdom, a američki predsednik Donald Tramp, koji je odobrio akciju, ne obavestivši o tome ni američke institucije, u međuvremenu je odgovorio Iranu da prestane da preti, jer postoje 52 mete u Iranu, važne za zemlju i kulturu Irana, koje SAD mogu da gađaju.
Amerika i Iran nadomak novog sukoba
„Posle jednog ovakvog događaja, posle ubistva generala Sulejmanija, postoji opasnost od izbijanja konflikta. Iran neće tek tako lako preći preko jednog takvog dramatičnog incidenta, koji se dogodio na teritoriji druge zemlje, što je uvreda i za sam Irak. Tako da takva opasnost postoji“, kaže Lalić za Sputnjik.
On, međutim, ukazuje da je situacija toliko ozbiljna da i sam Tramp mora da razmisli šta da dalje da radi, kako će da se brani ako do toga dođe, ali i Iran.
„Sitacija, u svakom slučaju, nije nimalo dobra, jer se sve dešava na punktu koji predstavlja energetsku neuralgičnu tačku sveta“, ističe on.
Razlog za to, pre svega, vidi u činjenici da se tu nalazi Ormuski kanal, kroz koji prolaze naftni putevi.
To je, kako kaže, ključno mesto, i ako dođe do dalje drame i zaoštravanja na tom terenu, doći će do dramatičnog skoka cena nafte.
„Poludeće cene nafte, a plus šta se može desiti u samom konfliktu u koji svi mogu biti uvučeni“, ističe Lalić.
Iran nije mačji kašalj, pitanje je šta se sve može desiti
„Pojedine zemlje Bliskog istoka, kao što su Saudijska Arabija ili Izrael, podržale su akciju SAD“, podseća sagovornik Sputnjika.
„Međutim, ni Iran nije mačji kašalj i neće tek tako lako preći preko toga. To je ozbiljna zemlja, zemlja koja je nešto značila za mir na Bliskom istoku i za borbu protiv džihada. Pitanje je sad šta se može desiti posle ovog Trampovog poteza“, sumnjičav je Lalić.
Kako kaže, Tramp je verovatno dobio određene poene kod američke javnosti u predizbornoj godini, ali pitanje je šta će dalje biti.
„Amerikanci podržavaju svog predsedika, bez obzira da li ubija tuđe generale ili tuđe vojnike i koliko ih ubija, sve dok ne počnu da ginu američki vojnici, a može se desiti da tamo dođe do dramatičnog obrta“, navodi on.
U svakom slučaju, konstatuje on, svet se na početku godine suočava sa dramatičnom krizom na Bliskom istoku, koji je već decenijama vruća tema i vruć teren.
„Pokazalo se, na žalost, da zemlje koje raspolažu naftom i kontrolišu puteve nafte imaju probleme i imaće ih i dalje“, ukazuje Lalić.
Rusija i Evropa bi mogle da doprinesu smanjenju tenzija, UN nemoćne
Upitan da li neke svetske sile ili međunarodne organizacije mogu da doprinesu svojim diplomatskim naporima snižavanju tenzija, Lalić kaže da bi to, eventualno, mogle da učine Rusija i možda Evropa, dok su UN nemoćne.
„Jedino bi možda Rusija i Putin mogli da utiču, jer i oni imaju interese u tom delu sveta. Kao što se desilo u slučaju Sirije, kada se Rusija umešala u taj konflikt i pomogla čak i Amerikacima da se izvuku iz te situacije i da se koliko-toliko reši problem u Siriji“, smatra on.
„Situacija je, međutim, u Iranu znatno komplikovanija“, upozorava Lalić i skreće pažnju na to da UN nemaju gotovo nikakav uticaj:
„Pokazalo se u poslednjim godinama, pa i decenijama, da velike sile ne drže do Ujedinjenih nacija, naročito Amerikanci. Oni teraju po svom, imaju svoje ciljeve i Ujedinjene nacije ne mogu praktično ništa da urade, osim da izglasaju neku rezoluciju koji niko ne poštuje“.
Sa druge strane, Lalić je uveren da će Evropa sigurno pokušati da utiče na Trampa da se nađe neko mirno rešenje i izlaz iz te situacije.
„I to je nekakva nada“, kaže on.
Tramp tera po svom
Lalić podseća da je Evropa bila za to da se vodi dijalog o nuklearnom sporazumu sa Iranom, koji su Amerikanci napustili.
„Međutim, Tramp tera po svome, već je poznat kao predsednik koji ne drži mnogo do tuđeg mišljenja, ali mislim da realnost može i njega da opomene, jer veliki je zalog u koji je Tramp ušao na Bliskom istoku — za samu Ameriku. Okrenuće protiv sebe mnogo zemlje sveta, tamošnju javnost, ući će u velike probleme, i on sam će ući u probleme u reizbornoj godini“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
