Novi predsednik Hrvatske biće kandidat sa najviše glasova građana koji budu izašli na birališta.
U kratkoj, ali žestokoj kampanji između dva izborna kruga (prvi je održan 22. decembra prošle godine) kandidati su imali čak tri televizijska duela, od kojih je poslednji održan u samom finišu, u petak uveče na Novoj televiziji. Prethodili su mu dueli na RTL-u i HRT-u.
Tokom tri televizijska sučeljavanja predsedničkih kandidata, Milanovića i Kolinde Grabar Kitarović, padale su međusobne optužbe i iznošeni su dijametralno suprotni stavovi o nekim ključnim pitanjima bitnim za budućnost Hrvatske, ali ono što im je bilo zajedničko, jeste saglasnost da je Hrvatska snažnija država od Srbije.
Vučić — glavna tema
Srbija i srpski predsednik Aleksandar Vučić bili su glavna tema sva tri TV duela i kampanje generalno, kao što je to uvek slučaj kada hrvatski političari skupljaju tzv. jeftine političke poene. S druge strane, iz Srbije nisu dobili odgovor, jer je Vučić u više navrata upitan da komentariše predsedničke izbore u Hrvatskoj rekao da ne želi dok ne budu završeni.
Hrvatski mediji i analitičari su, kao i hrvatsko društvo, podeljeni po pitanju ko će biti novi predsednik Hrvatske u narednih pet godina, što ne čudi s obzirom na to da je reč o izboru između kandidata levice i kandidata desnice.
Zoran Milanović je u drugi krug ušao sa neznatnom prednošću od nekoliko procenata u odnosu na Kolindu Grabar Kitarović i tu prednost je zadržao do samog kraja izborne kampanje.
Prema poslednjim istraživanjima Ipsosa objavljenim u petak, kandidat SDP-a vodi sa 45 odsto glasova ispitanih, dok njih 42 odsto podržava Kolindu Grabar Kitarović. Neodlučnih je oko 13 odsto.
Inače, drugi krug predsedničkih izbora pratiće rekordnih 24.333 posmatrača, 63 više nego u rekordnom, prvom izbornom krugu, kada je bilo čk 11 kandidata.
Najviše je posmatrača prijavio vladajući HDZ, više od 14.000, a SDP-ovih je gotovo devet hiljada. Biračka mesta će biti otvorena od 7 do 19, a prvi preliminarni izborni rezultat očekuje se u 20 časova.