Padalka u intervjuu za Sputnjik govori o tome kako vidi trenutni razvoj kosmičke industrije, kao i da li će nakon 2024. biti potrebna Međunarodna kosmička stanica ili neka druga međunarodna orbitalna stanica:
„Naši partneri napreduju. Njihovi planovi koji su vezani za blisku budućnost, tiču se izgradnje Mesečeve orbitalne stanice, sletanja na Mesec i projekta leta na Mars. Čini mi se da smo prevazišli boravak u Zemljinoj orbiti, jer smo mnogo toga naučili i stekli ogromno iskustvo.“
Danas umemo da pravimo svemirsku tehniku koja pouzdano radi u ekstremnim uslovima u kosmosu, naučili smo kako da se izborimo sa štetnim faktorima tokom svemirskog leta, da dugo boravimo i radimo u svemiru. Treba da letimo dalje, a ne da se motamo oko Zemlje.
Pred ruskom kosmičkom industrijom su dve epohalne decenije
Kakve izglede ima Rusija za istraživanje svemira u bliskoj budućnosti?
Narednih 10-20 godina biće epohalne. Kao što je bilo u periodu 1960-1970. godine — prvi let, prvi izlazak u otvoreni svemir, prvi lunarni program, sada će biti sa Marsom i Mesecom. Nakon 60 godina čovečanstvo čeka napredak u kosmičkoj sferi. Najvažnije je da Rusija uspe da uskoči, pa makar i u „poslednji voz“ i da se dalje kreće sa našim partnerima.
Rusija je neophodan, cenjen i pouzdan partner na MSK. Kako bi očuvala takav položaj, potrebno je mnogo toga — superteški nosač, svemirska letelica, kosmodrom, napredne tehnologije i tehnička rešenja od kojih bi zavisili naši partneri.
Pojedinci govore da je bolje da ne trošimo vreme na Mesec, nego da je bolje da se odmah usmerimo na Mars. Šta Vi mislite o tome?
Vodeće svemirske velesile imaju samo jedan cilj, a to je Mesec. To je važno zbog usavršavanja tehnologije za daleki svemir, uključujući i zaštitu posade od zračenja, a to je danas najaktuelnije. Marsovski regolit sadrži vodu, a 90 odsto atmosfere na Marsu čini ugljen-dioksid, što znači da se otuda može crpeti voda i raketno gorivo uz pomoć određenih tehnologija. Zbog toga je prvo u planu Mesec, a zatim Mars.
Da li je za Rusiju povoljnije da sarađuje sa drugim zemljama ili samostalno?
Samostalni rad je slepa ulica. Svaka godina takvog rada rezultiraće decenijom zaostatka. Važno je sarađivati, razmenjivati tehnologije i tehnička rešenja, umesto da pravimo ono što partneri već imaju. Istraživanje svemira bez partnera je neisplativo, i finansijski, i sa stanovišta tehnologije.
U kom pravcu Rusija treba da krene u istraživanju svemira?
Potreban nam je novi kosmički brod za projekte za let na Mars i Mesec, kao i superteška raketa-nosač. Naši partneri na Međunarodnoj kosmičkoj stanici imaju jasnije ciljeve i mnogo toga su već realizovali. Spreman je svemirski brod „Orion“ za daleki svemir, a završavaju testiranja dve svemirske letelice („Starlajner“ i „Krudragon“) za letove na MKS. Poseduju i supertešku raketu „SLS“, spremni su za realizaciju projekta „Artemis“ koji se tiče stvaranja Mesečeve orbitalne stanice, iskrcavanja na Mesec 2024-2025. godine i letove na Mars. Na sličnim projektima radi i Ilon Mask. Rusiji je mesto samo među vodećim svemirskim silama, pa makar i u sporednim ulogama.
Ove godine je aktivnu diskusiju pokrenuo robot „Fjodor“ koji je poslat na MKS. Da li je to važno dostignuće za rusku kosmičku industriju i robotiku?
Robotika je sastavni i važan deo kosmonautike. Ja se nisam oduševio robotom „Fjodorom“. Počeo sam da radim sa njegovim prototipom još 2011. godine. Testirali smo antromorfnog robota u ulozi pomoćnika astronautu prilikom izlaska u otvoreni svemir. Povratne informacije su negativne. Ipak je taj projekat uspeo. Nekome je od koristi.
Projekat Ilona Maska
Spomenuli ste Ilona Maska. Šta mislite o njegovim projektima, s obzirom na to da mnogi ne veruju u njegove tehnologije?
Mnogi zamišljaju da je njegov prvi stepen rakete, koji se vraća na Zemlju, veličine olovke. Prvi stepen rakete „Falkon“ je visine desetospratnice, prečnika oko četiri metra. U okviru njegovog projekta „Staršip“ stepen rakete za višekratno korišćenje ima prečnik devet metara i visok je kao zgrada od 20 spratova. To nisu prazne fantazije, nego isprobane tehnologije. On mašta i postavlja ciljeve koji nisu uvek ostvarivi, ali kojima čovečanstvo treba da stremi.
Osim toga, Ilon Mask je mnogima konkurencija. Čak i u okviru njegove kompanije dva tima rade na projektu „Staršip“ — jedna je u Teksasu, a druga na Floridi. Za osnovu tog projekta biće iskorišćeni najsavremeniji svemirski brod i teška raketa-nosač.
Da li Vam nedostaje svemir?
Ne, jer svemir nije samo „romantika“, tamo ima mnogo mučnog, teškog i monotonog rada. Tamo ne provodimo vreme sedeći pored prozora sa foto-aparatom sa pogledom na Zemlju. Tu je i istovar tereta, popravke, pospremanje stanice. Postoji mnogo zanimljivih naučnih eksperimenata, ali se ne bavimo uvek time.
Sneško Belić kao amajlija u svemiru
Šta ste nosili sa sobom na MKS?
Skoro ništa. Nosio sam moju amajliju — Sneška Belića, kojeg mi je poklonila mlađa kćerka i ambleme i koverte sa logom posade. Sve ostalo — snimke, fotografije, muziku, literaturu, vesti, dobijamo na računar. Time se bavi grupa za psihološku podršku.
S obzirom da ste trenutno turistički ambasador, da li nam možete reći nešto više o kosmičkom turizmu?
Rusija je jedina zemlja koja se i dalje bavi svemirskim turizmom, iako su sada letovi sa turistima obustavljeni. Koristimo naše letelice „Sojuz“ za prevoz profesionalnih astronauta. Ispunjavamo naše partnerske obaveze i na tome dobro zarađujemo. Sada nam to donosi profit. Kada naši partneri počnu da koriste svoje svemirske letelice za prevoz astronauta, mi ćemo izgubiti značajan deo prihoda. „Roskosmos“ je od 2011. godine više zaradio na prevozu, nego što je Ilonu Masku bilo potrebno za stvaranje nove svemirske letelice „Kru dragon“.
Koliko košta turistički let i koja je procedura za prijavu?
Sve zavisi od toga ko leti i iz koje zemlje. Po pravilu, to su privatne informacije. Mesto u svemirskom brodu „Sojuz“ za profesionalne astronaute naših partnera procenjuje se na oko 80 miliona dolara. Ne znam koja je cena „karte“ za svemirskog turistu. Od 2009. godine turisti ne lete u svemir, tako da ne znam kako se turisti danas mogu prijaviti. Ranije su sklapali ugovor direktno sa „Roskosmosom“, ili preko kompanije za svemirski turizam „Spejs advenčrs“.
Šta turisti mogu da vide na svemirskoj stanici? Koliko traje let?
Svako ima svoj program leta, uključujući i kratak naučni program. Let traje obično od sedam do 10 dana. Turisti dolete u stanicu, osete bestežinsko stanje, romantiku, svemirsku hranu, uživaju u pogledu i vraćaju se na Zemlju.