Kako prepoznati rak kože i da li je moguće zaštititi se od njega, govori za Sputnjik Nikolaj Potekajev, glavni specijalista za dermatovenerologiju i kozmetologiju Ministarstva zdravlja Rusije.
U čitavom svetu učestalost raka kože raste, ali se sve više pacijenata izleči i živi dugo bez recidiva. Da li je ovo priča o novim lekovima i metodama lečenja ili o dobroj dijagnozi?
— To je pre svega dijagnoza i rad sa stanovništvom. Nažalost, porast obolelih od melanoma i drugih malignih tvorevina na koži raste iz godine u godinu. To se događa u čitavom svetu, a ne samo u Rusiji, ali ovu negativnu tendenciju prati jedna značajna činjenica: smanjenje smrtnosti od melanoma.
Melanom — najpodmuklija vrsta raka kože
Melanom je jedna od najpodmuklijih vrsta malignih oboljenja na koži i zloćudnih tumora generalno. Nije ništa manje opasan od glioblastoma (tumora mozga), tj. metastazira istom brzinom.
Melanom ima četiri stadijuma. U prva dva tumor je na koži, liči na mali crn mladež, koji uopšte nije razlog za brigu. Organizam se protiv njega praktično ne bori. Ako se melanom otkrije u ovoj fazi i ukloni hirurškim putem, tada ćemo osobu spasiti od samog tumora i od mogućih metastaza. Ali često se dešava da pacijenti dolaze kod onkologa već sa oštećenjima unutrašnjih organa.
Specijalisti shvataju da je to metastaza, počinju da traže uzrok i pronalaze melanom na koži. A metastaze u unutrašnjim organima — to je već četvrti stadijum, kada je, nažalost, veoma teško pomoći pacijentu. Evo zbog čega je opasan melanom. Čak i ako ga lekar ili neki drugi specijalista uoče prilikom pregleda pacijenta, ne postaje odmah jasno da je to maligna neoplazma. Da biste bili sigurni, potreban vam je specijalista — dermatolog ili onkolog.
U poslednjih deset godina u Moskvi, zahvaljujući ozbiljnom radu na preventivi, sve više slučajeva raka kože dijagnostikuje se već u prvom i drugom stadijumu. Ako je 2007. godine melanom otkriven u ranim fazama u 69 odsto slučajeva, sada je to u 83 odsto slučaja. Kao rezultat toga, smrtnost se smanjila sa 10,7 procenata 2012. godine do 4,6 procenata 2018. godine. Ovo su podaci o smrtnosti prve godine nakon dijagnoze.
Faktički svi imaju mladeže. Kako prepoznati da to nije samo mladež, već možda melanom?
— Kao prvo, ako se na koži pojavila neka nova tvorevina koja izaziva sumnju kod pacijenta, a koja mu je nejasna. Drugo, ako je osoba već imala mladež i on je počeo da raste. Kao treće, mladež menja boju. Četvrto, mladež počinje da svrbi i boli. Generalno, svi subjektivni osećaji povodom mladeža treba da izazovu zabrinutost, zato što su mladeži „nemi“, mi ih ne osećamo. Ako pacijent oseća mladež, to je ozbiljan razlog da se konsultuje sa lekarom.
Kad treba dići uzbunu
— Peto, treba dići uzbunu ako su se oko mladeža pojavili upala i crvenilo. I na kraju, ako su na mladežu rasle dlake (to je najčešće urođeni mladež) i odjednom otpale.
Takve stvari treba znati. Mi o tome stalno govorimo pacijentima, kao i našim kolegama, terapeutima i lekarima opšte prakse. U našem centru i specijalnim školama održavamo predavanja za stanovništvo, radimo na pisanju udžbenika i priručnika za lekare. Kao rezultat toga rak kože je sve češće dijagnostikovan u ranim fazama.
Kome je bolje da se ljudi obrate ako je mladež zabrinjavajući, dermatologu ili odmah onkologu?
— U početku verovatno dermatologu. Ako on posumnja na tumor, pacijenta šalje kod onkologa, koji utvrđuje dijagnozu i bira adekvatno lečenje. Ako dermatolog dijagnostikuje seboroičnu keratozu, papilom, viseći mladež ili akrohordon i druge bezopasne novotvorine na koži, predložiće pacijentu konstantno nadgledanje ili uklanjanje u dermatološkoj ustanovi. U suštini, treba se obratiti lekaru povodom svakog mladeža koji izaziva sumnje.
Štaviše, u Moskvi su u svim filijalama našeg centra od januara ove godine otvoreni kabineti za dijagnostikovanje kožnih malignih tumora. Specijalisti koji tamo rade, prošli su usavršavanje u oblasti dermatološke onkologije i zato se oni razumeju u sve to bolje od drugih kolega. Pojavom najmanje sumnje, pacijenta šalju u stručnu ustanovu — Centar za invazivnu kožnu dijagnostiku, koji ima jedinstvenu opremu koja omogućava digitalnu fotometriju, dermatoskopiju, kao i otvaranje takozvanog pasoša ili mape kože.
Kabineti filijala su takođe povezani sa Centrom za invazivnu dijagnostiku uz pomoć telemedicinske tehnologije. Uzgred, dva aparata za dijagnostiku koja se nalaze u centru, projektovali su naši saradnici i već su ih patentirali. Takvih više nigde nema. Za taj projekat smo čak dobili nagradu od moskovske Vlade za dostignuća u oblasti nauke i inovacija.
Za osam meseci ove godine skoro 85.000 ljudi se obratilo povodom dijagnoze malignih novotvorina na koži. Pet hiljada ljudi je poslato kod nas sa sumnjom na rak. Kod 2.088 ljudi dijagnoza je potvrđena. A to nije samo melanom. Često otkriveni karcinom bazalnih ćelija — maligni tumor koji ne metastazira, ali koji se povećava, uništava kožu i donja tkiva. Mnogim pacijentima je dijagnostikovan i bazaliom — maligni tumor koji ne metastazira, nego se povećava, uništava kožu i epidermis. Kod mnogih pacijenta je dijagnostikovan i spinaliom (tzv. svetli tip raka kože).
Ko spada u rizičnu grupu
Ovo su veoma dobri rezultati, a sada planiramo da proširimo iskustvo Moskve i na druge regione Rusije.
Kod koga je češće dijagnostikovan rak kože, ko spada u rizičnu grupu?
— U strukturi onkoloških oboljenja kod muškaraca maligni tumori kože su na trećem mestu posle neoplazmi sistema organa za disanje i prostate. Kod žena su na drugom mestu, odmah posle raka dojke.
U rizičnoj grupi su ljubitelji sunčanja, ali postoje i nasledni faktori. Osoba može biti ili nosilac gena povezanog sa razvojem melanoma, ili može imati mnogo mladeža posebne vrste — displastične mladeže. Kada osoba ima samo jedan takav mladež, šanse da se oboli od melanoma postoje, ali one nisu toliko velike. Kada ima deset ili više mladeža, rizik je 12 puta veći.
Koji su osnovni metodi prevencije raka kože?
— Melanom se razvija iz melanocita — ćelija koje proizvode pigment melanin, koji štiti našu kožu od spoljašnjih uticaja sunčevih zraka. On apsorbuje ultraljubičastu svetlost, da bi stvorio zaštitni sloj za kožu i sprečio ultraljubičaste zrake da prodru dublje i utiču na druge strukture kože i potkožnog tkiva. Ako zloupotrebljavate sunce, udar koji koža dobija, neće se ublažiti proizvodnjom melanina. Zbog toga nikom ne bih preporučio da se sunča.
Pored toga, obavezno je potrebno koristiti zaštitna sredstva, štaviše, sa 50+ faktorom. Moraju se naneti 20 minuta pre izlaganja suncu, tako da koža upije kremu. I naravno, treba pažljivo nadgledati stanje kože, svih njenih mladeža. Čak bih preporučio da napravite mapu kože koja će vam omogućiti da izbrojite apsolutno sve mladeže na koži i da posmatrate njihov razvoj.
