Poklonska, koja se proslavila kao prva tužiteljka Krima po povratku poluostrva u sastav Rusije, u intervjuu za Sputnjik ističe da često mora da objašnjava kakva je razlika između slučaja samoproglašenog Kosova i Krima, čiji su se građani na referendumu izjasnili za povratak u sastav Rusije, ali da između ova dva slučaja ima i sličnosti.
— Isti sudbinski značaj Krim i Sevastopolj imaju za Rusiju, a Kosovo i Metohija za Srbiju — to je duša, pravoslavlje. Pokrštavanje Rusije dogodilo se u Hersonesu, na Krimu. To je naša zemlja i uvek je bila ruska. Tamo je toliko ljudi poginulo, sve je prožeto Rusijom. Isto je i sa Kosovom i Metohijom: pravoslavne svetinje, stari manastiri, čuvene bitke i, naravno, Kosovo i Metohija ima sakralni značaj za Srbiju. Ali kada smo na Krimu sprovodili referendum, to je bilo pravo na realizaciju volje autohtonih Krimljana, nije ih niko iseljavao i veštački naseljavao neke druge.
Kako je sproveden genocid nad Srbima
— A šta se dešavalo na Kosovu? Veštački su istiskivali odatle pravoslavne Srbe, uništavajući ljude i proterujući ih sa njihove iskonske teritorije, i to je bio genocid. Tome je doprinela i spoljna intervencija — nekome je trebalo da rasparča ogromnu perspektivnu zemlju. Tu je razlika između krimskog referenduma i situacije na Kosovu. Krimski referendum je bio volja Krimljana, a Kosovo je spoljna intervencija.
Ovo je Vaša treća poseta Srbiji. Više puta ste pominjali da imate srpske korene. Da li ste uspeli da utvrdite odakle ste tačno?
— Nažalost, nisam uspela da dođem do originalnih dokumenata, jer se svi arhivi nalaze na teritoriji Luganske narodne republike, gde je sada nemirno. Već šestu godinu traju vojna dejstva i građanski rat, i zato je teško iskopati prave podatke. Postoji mesto Slavjanoserbsk u Lugansku. Upravo su se tamo doselili moj preci iz Vlaškog kneževstva. To je bilo staro kneževstvo u koje su ulazili narodi Srbije, Bugarske, Rumunije, Ukrajine i podunavski narodi. Moji preci su odatle došli u Slavjanoserbsk, ali ja nisam uspela da nađem dokumenta.
Očekivanja od Zelenskog
Kada ste nedavno bili u Beogradu povodom konferencije koja je bila posvećena Krimu, sastali ste se sa nekim poslanicima srpskog Parlamenta. Zatim su u Ukrajini pozvali na razgovor otpravnicu poslova srpske ambasade i uložili protest. Kako to komentarišete?
— To je stara navika koja će uskoro otići u prošlost. Jer beskrajno pozivanje predstavnika različitih zemalja u koje odlazimo mi predstavnici Parlamenta, koji predstavljamo interese Krimljana, ne mogu doveka da traju. To su odjeci starog, Porošenkovog režima. Danas Ukrajina ima novu vlast i novog zakonito izabranog predsednika Vladimira Zelenskog. Vidim da su njegovi postupci usmereni na to da se reši konflikt i da se uspostavi konstruktivni dijalog sa Rusijom i uopšte sa ljudima. Ali, nažalost, radikalne organizacije koje postoje u Ukrajini ne dozvoljavaju da se u potpunosti realizuje politika koju želi Vladimir Aleksandrovič. Uverena sam da takvi radikalni elementi treba da budu poslati u zatvor i da Ukrajina treba da se razvija mirno, u prijateljstvu sa Rusijom, zato što smo mi jedan narod.
Očekujete da će 2020. biti godina kada se mogu očekivati promene na bolje u odnosima Rusije i Ukrajine?
— Nadam se i verujem u to, i učiniću sve što od mene zavisi da bi se taj cilj i ostvario.
Ipak, svedoci smo stalnih pokušaja da se revidira istorija. Kako izgleda istorija na ukrajinski način, šta oni pokušavaju da dokažu?
— Nadam se da nova vlast neće graditi svoju istoriju, nego će uložiti maksimum napora da bi se održala istorijska istina koju treba čuvati. A pokušaji da se istorija iskrivi i izobliči — neće imati uspeha. Šta oni žele? Žele da kažu da je, pre svega, uvek postojala Ukrajina, a da je Rusija uvek bila neprijatelj, to jest — oni žele da poseju razdor između Rusije i Ukrajine. To je njihov osnovni cilj — da razjedine. Sve što su uradili od 2013. godine svodi se na razjedinjavanje i razdor i izazivanje međusobne mržnje samo na osnovu jednog — ti si Rus, a ja sam Ukrajinac. Taj put nigde ne vodi, sve će se to srušiti.
Mir je teže vratiti nego sačuvati
Ti pokušaji prekrajanja istorije posebno se tiču Drugog svetskog rata. Kako se tome suprotstaviti?
— Neki su zaboravili užase Drugog svetskog rata, tu fašističku pošast, prestali su da cene mir. Tada su naši dedovi i pradedovi oslobodili celu Evropu. To treba čuvati, time se treba ponositi, i mi se ponosimo. Naš mir puno košta i uvek treba pamtiti da se mir mora sačuvati. A mnogo ga je teže vratiti nego sačuvati. Ne smemo dozvoliti da se menja naša istorija. I nećemo to dozvoliti ljudima koji to žele iz raznih razloga — da li zato da bi imali svetsku dominaciju ili da nekog porobe, da unesu razdor u neku zemlju i da je unište razbivši je na komade. A sve počinje od neke sitnice, meke sile, to jest — unesu neko zrno sumnje u istorijske činjenice i počinje naduvavanje određenog konflikta — jedan narod protiv drugog. Seju neprijateljstvo iz različitih razloga, ali mora se biti imun na to.
Zovu Vas Putinova „gvozdena ledi“. Takođe ste postali junak crtaća u Japanu. Da li Vam laska ta popularnost?
— Kao i svakoj ženi — pažnja mi prija. Naravno, želela bih više pozitivne pažnje, ali ovde ima i pozitivnog i one druge strane medalje. Ta pažnja me i obavezuje da se stalno ponašam ispravno, gde god da sam.
Zadaci za 2020. godinu
Šta će u 2020. godini biti najvažnije za Rusiju?
— I Rusiju i bilo koju zemlju pre svega čine ljudi. Zato jedna od najvažnijih stvari, što je i dužnost države, jeste da poboljša blagostanje i dobrobit običnog čoveka, građanina Rusije. I naravno, ako gledamo na bezbednosnom planu, to je da jačamo i da učvršćujemo svoju poziciju, da bismo se i dalje borili za naše nacionalne interese i za nacionalne interese drugih zemalja. Da ne postoji neki svetski hegemon koji će da diktira svoje uslove drugim zemljama. To je nedopustivo. U međunarodnim odnosima i svetskoj politici neophodno je da se polazi od nacionalnih interesa svake suverene države, da se međusobno poštujemo. I tek ćemo tada doći do nečeg dobrog. Možda će biti manje ratova.
A šta možete da poželite Srbima i Srbiji u ovoj godini?
— Poželela bih Srbima, i rukovodstvu Srbije i običnim ljudima, da se dogodi neki prelomni trenutak i da se sve neprijatnosti i problemi koji postoje i unutar države i u komšiluku preokrenu i postanu prekretnica za prosperitet Srbije. Takođe bih poželela da u Novoj godini postignemo da se uspostavi direktan let između Beograda i Simferopolja. Očekujemo stanovnike Srbije na Krimu, da bismo postali još bliži.