Komentarišući ubrzani tehnološki razvoj u gotovo svim sferama, pa i u vojnoj industriji, Radić kaže da je do sada borac na ratištu morao da izloži svoje telo neprijateljskoj vatri i rizikuje život, ali da to ne znači da će tako izgledati i ratovi budućnosti. Naprotiv, ako pogledamo gde se nalazi vojno sredstvo u odnosu na operatera, vidimo da nas tehnološka revolucija, koja je pred nama, verovatno vodi u neko novo ratovanje, koje se realizuje na daljinu.
„Za jedan dosta kratki vremenski period bespilotne letelice su jako napredovale. To je bila kategorija naprava koja je od koristi pre svega za izviđanje i koja se koristi već decenijama, ali je na njima od vremena ratova na našem prostoru devedesetih godina počelo da se radi intenzivnije. Sada već imamo borbene bespilotne letelice i vrlo ozbiljno se rade projekti i za besposadna sredstva na zemlji i u moru. Jasno je gde vodi taj trend, jer kada pošaljete daljinski upravljano sredstvo mnogo je lakše doneti odluku gde ćete i šta uraditi jer rizikujete mašinu, a ne čoveka. Pritom, imate priliku i da maksimalno iskoristite njenu tehnologiju, robusnost i izdržljivost, da preciznije pronađete ciljeve“, objašnjava Radić.
To je, kako dodaje, jako veliki i interesantan zalogaj za razne tehnologije, pa u ovom trenutku uopšte nema spora kako će izgledati budućnost. Sve više vojski će ići ka besposadnim sredstvima kada je reč o tome čime će raspolagati u vazduhu, na kopnu i u moru.
Dronovi, borbeni avioni i podmornice bez posade
Mi za to još nemamo odgovarajući naziv, pa su ljudi uslovno prihvatili popularni naziv „dron“, iz engleskog govornog područja.
„Međutim, ovde nije reč samo o sredstvima koja se nalaze u sastavu vazduhoplovnih snaga, jer je trend da besposadne postanu i podmornice i površinska plovna sredstva. Na zemlji ćemo pak videti nešto što sve više liči na robote iz filmova naučne fantastike, pa je u tom smislu jasno gde se ulaže novac i u kom pravcu se ide. U ovom trenutku su prisutna neka prelazna tehnološka rešenja. Recimo, da se napravi više sličnih sredstva od kojih bi jedno bilo vodeće i sa posadom, dok bi više drugih komada bilo bez posade. To su neki prelazni trendovi ka stvaranju vojske u kojoj bi ljudi koji rukuju sredstvima bili daleko od poprišta bitke“, kaže Radić.
Da li će ratovi lakše da se vode?
Besposadna borbena sredstva nisu jeftina, dodaje naš sagovornik, pa je jasno da tako nešto u naoružanje mogu da uvedu samo bogatije zemlje.
„Niko u ovom trenutku, na sadašnjem tehnološkom nivou, ne može da predvidi koja će biti dinamika zamene čoveka na terenu mašinom, ali će to u svakom slučaju biti jako skupo i dovešće možda u jednom trenutku do raskoraka između zemalja koje mogu to da plate i onih drugih. Do tehnološkog raskoraka, poput onog u kolonijalnim ratovima krajem devetnaestog veka, kada je snaga koja ima mitraljez gospodarila nad protivničkim kopljima. Međutim, tu se sada postavlja možda i najveće pitanje – da li će onda ratovi lakše da se vode, kada nemate pred sobom moralnu odgovornost za sopstvene gubitke?“, ukazuje Radić.
To je, kako kaže, druga strana medalje ove priče i predstavlja veliku moralnu dilemu.
„Nažalost, devedesetih godina se pokazalo na našem primeru, na prostoru bivše Jugoslavije, da kada usmerite pažnju na visoke tehnologije, možete lakše da dođete do ideje da ratujete. Mnogo toga u istoriografiji, a što je temeljeno na nekim relevantnim izvorima, pokazuje da je Vašington, koristeći pre svega medije i informatičke tehnologije, donosio neke odluke, uključujući i one vezane za rat na Balkanu, pretpostavljajući da je moguće realizovati neke zadatke i uspehe na terenu bez sopstvenih gubitaka. Tako su vođena dejstva recimo 1999. godine i stvorila su kod političara lažnu sliku da rat može olako da se vodi, a onda su usledili šokovi - žrtve među civilima, počinjeni su zločini… To zapravo pokazuje kako je lako da političari pred slikom visoke tehnologije pokleknu i kažu: Pa da, ovo je pravo sredstvo za nas, neće poginuti niko sa naše strane. Međutim, to ne znači da političke i moralne posledice neće biti jako duboke, jer će besposadna sredstva ubijati protivnike“, kategoričan je Radić.
Prema njegovim rečima, još uvek nije poznato kako će izgledati rat budućnosti i koliko bi civila moglo da strada pri upotrebi takvih sredstava.
„Iako za sada imamo trend da se govori o smanjenju kolateralne štete, u praksi su besposadna sredstva, i to primarno bespilotne borbene letelice, ipak ubile mnogo više civila nego ljudi koji su bili direktna meta u nekim akcijama, recimo u borbi protiv terorizma“, zaključuje Radić za Sputnjik.
