00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Kad Rusija i Amerika udare na opasnog zajedničkog neprijatelja

© AP Photo / Susan WalshVladimir Putin i Donald Tramp
Vladimir Putin i Donald Tramp - Sputnik Srbija
Pratite nas
Rusija i Amerika, i kada nemaju najbolju političku saradnju, umeju zajednički da udare na opasnog zajedničkog neprijatelja — teroriste.

Sjedinjene Američke Države predale su informacije Rusiji da se priprema teroristički napad u Sankt Peterburgu za Novu godinu, saopštila je Federalna služba bezbednosti Rusije. Ovo nije prva saradnja ovog tipa između dve najveće velesile, koje ne gaje baš prijateljske odnose kada je reč o politici. A i Rusija je u nekoliko navrata upozorila Ameriku na moguće terorističke napade na njenom tlu.

Kako velike političke sile, kada je reč o terorizmu, uspešno sarađuju i zašto je ta saradnja moguća, a politička ne?

Na teroriste Amerikanci i Rusi udaraju zajedno

Andrija Savić, bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), sada profesor na Beogradskom univerzitetu, za Sputnjik kaže da saradnja službi protiv terorizma nije nikakav fenomen, već zajednički interes.

„Terorizam je globalna pošast i ništa se ne može rešavati samo na jednoj strani, jer je sve umreženo i povezano. Razmena obaveštajnih podataka je nužnost u ovom modernom dobu“, objašnjava Savić.

On napominje da su politički interesi država veoma bitan faktor, ali da je obaveštajni kompleks bitniji, bez obzira na razlike u političkim stavovima i da se tu mora ići linijom saradnje. 

„Posledice nesaradnje su pogubne za sve. Ključno pitanje u obaveštajnom radu je i to da li postoje obostrani interesi. Ako ih ima, onda je i stepen saradnje bolji, a ako ga nema i ako postoji interes samo jedne strane, onda je taj stepen manji, naravno. Inače, ta saradnja se reflektuje i na sve ostale u svetu, pa i na naš region, posebno jer je ovaj deo sveta usitnjen i ima puno napetosti među bivšim državama Jugoslavije“, dodaje naš sagovornik.

I general-major Federalne službe bezbednosti Rusije u penziji i član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Aleksandar Mihajlov kaže da je međunarodni terorizam „sfera u kojoj je teško izbeći saradnju“.

„Terorizam je označen kao međunarodna pretnja i u skladu sa tim se informacije koje međunarodne službe dobijaju o drugim zemljama prenose partnerima. U ovom trenutku informacije su dale rezultat. U principu, nijedna civilizovana država koja nije umešana u terorističke aktivnosti, nije zainteresovana da krije takve informacije. Stoga, ako neko poseduje takve informacije, odmah ih prenosi partneru“, objašnjava naš ruski sagovornik.

Normalna saradnja

„Što se tiče konkretnog slučaja, američke informacije o opasnosti za Rusiju o kojoj je obavešten FSB — to je sasvim normalno“, kaže naš sagovornik i dodaje da je reč o međunarodnoj terorističkoj organizaciji koja je već pripremala napade na teritoriji Rusije.

„Nije ruski predsednik Vladimir Putin slučajno zahvalio predsedniku SAD za taj znak dobre volje, jer su uspeli da spreče teške posledice koje je mogao da prouzrokuje taj teroristički napad“, objašnjava Mihajlov.

On dodaje i da je saradnja moguća, ako konkretan slučaj ne pogađa nacionalne interese određene zemlje.

„Svesni smo da su SAD prilično specifična zemlja i da su veoma često povezivane sa formiranjem terorističkih organizacija izvan njihovih granica. Ali u ovom slučaju, oni su nam dostavili te informacije. Ipak, mi dobro znamo da postoje obaveštajne službe prijateljskih zemalja, ali ne postoje prijateljske obaveštajne službe. Svaka obaveštajna služba rešava zadatke koje joj je postavilo političko rukovodstvo te zemlje. U ovoj situaciji naši interesi su se poklopili, zbog čega su te informacije i došle do nas i mi smo uspeli da sprečimo teške posledice“, objašnjava ruski ekspert.

On takođe kaže da i ruske službe dele informacije sa državama kad imaju saznanja da bi moglo da dođe do terorističkog napada.

Obaveza, ali i reputacija

„Dakle, ako ste imali neke informacije, a niste ih prosledili, to može naneti ozbiljan udarac reputaciji zemlje koja je imala informacije. Zbog toga se trudimo da što je pre moguće, u kratkom roku, predamo informacije partnerima. Kako će oni to iskoristiti, to je već drugo pitanje. Ako se prisetimo eksplozije u Bostonu, treba da uzmemo u obzir da su američke specijalne službe bile prilično skeptične prema informacijama koje su dobile nekoliko godina pre tog napada. Ali, po svemu sudeći, Amerikanci su to procenili da to ne predstavlja nikakvu pretnju. Da su razumeli da to jeste stvarna pretnja, teško da bi bili tako skeptični. Ali mi smo svoj zadatak ispunili“, dodaje on.

Federalna služba bezbednosti Rusije, na osnovu ranije dobijenih informacija od američkih partnera, uhapsila je 27. decembra dvojicu ruskih državljana koji su nameravali da izvedu terorističke napade na mestima na kojima se okuplja veliki broj ljudi u Sankt Peterburgu, i to u periodu novogodišnjih praznika. Predsednik Rusije Vladimir Putin zahvalio je tokom telefonskog razgovora Donaldu Trampu na informacijama koje su pomogle da se spreče teroristički napadi u Rusiji.

Inače, predsednik Rusije Vladimir Putin je dva dana uoči terorističkih napada 11. septembra 2001. godine rekao američkom predsedniku Džordžu Bušu da Rusija ima obaveštajne podatke o mogućoj pripremi terorističke akcije na američkom tlu. Rusija je, takođe, upozorila i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da se priprema vojni prevrat nekoliko časova pre njegovog početka, iako su u tom trenutku odnosi Moskve i Ankare bili zategnuti.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala