Prema rečima Karakačanova — potreba za regrutacijom izazvana je napetošću na samom Balkanu, kao i u Crnoj Gori.
„Društvo vrlo dobro razume potrebu za vraćanjem regrutacije. Podržava ga 72 odsto društva... Društvo vidi da situacija oko Bugarske nije tako ružičasta, kako pokušavaju da predstave neki. Napetost između Turske i Grčke raste. U samoj Turskoj, koja nam je sused, ima 3 miliona nelegalnih migranata koji u određenom trenutku mogu da krenu ka našoj granici. U Bosni i Hercegovini postoji realna nestabilnost. U području Crnog mora je prisutna napetost — to je činjenica. Društvo vidi da nam je potrebna vojska“, izjavio je ministar.
„Grčka i Turska nisu ukidale vojni rok, bez obzira na to što su članice NATO-a“, podsetio je ministar.
„Problem je u političarima koji su poslednjih 20-25 godina objašnjavali građanima Bugarske da, čim uđemo u EU, drugi će nam davati novac, dok ćemo mi živeti pevajući. Ili da će nas neko drugi štititi kada uđemo u NATO. Regrutaciju nisu ukinule, ne samo Turska i Grčka, kao članice NATO-a, već ni skandinavske države, kao što je Finska. Norveška i Švedska su vratile regrutaciju, dok je Danska nikada nije ni ukidala“, izjavio je ministar.
Regrutacija u Bugarskoj je bila ukinuta 2008. godine.
