U Crnoj Gori živi srpski narod, decidan je naš sagovornik, koji objašnjava da je za svakog ko hoće iole da bude pošten u tumačenju istorijskih činjenica, van svakog spora da je za vreme postojanja nezavisne Crne Gore do 1918. godine u njoj živeo gotovo stoprocentno srpski narod pravoslavne vere.
„Treba razdvojiti dve stvari. Niko ne spori crnogorsku državnost do 1918, ali je ovde problem srpskog naroda u Crnoj Gori i njegove baštine, tradicije i svetinja. Sve ono što se radi u Crnoj Gori u poslednjih dvadesetak godina govori o jednom dobro osmišljenom projektu nasilnog odnarođivanja srpskog naroda. To je opasan projekat, koji ima za cilj stvaranje jednog novog identitetskog koda naroda Crne Gore, koji bi bio suprotan svemu onome što je ona vekovima bila“, rekao je Terzić.
Svedoci smo velikog fronta protiv Srba i pravoslavlja
Na delu je, kaže on, veoma opasan eksperiment koji je deo širokog strategijskog kruga, čiji je krajnji cilj da se srpski državni politički, ali i duhovni prostor svede na kraju na Šumadiju, odnosno na pretkumanovsku Srbiju.
„To je opasna igra, a mi inače živimo u nepredvidivom vremenu, punom konfliktnih potencijala, i ne daj bože da se izrodi nešto što ne bi bilo u interesu ni dobra Crne Gore ni celog balkanskog regiona“, naglasio je Terzić.
Sličnost crnogorskog i ukrajinskog scenarija
Slavenko Terzić kaže da postoje sličnosti, ali i razlike između crnogorskog i ukrajinskog scenarija, kada su Petro Porošenko i konstantinopoljski patrijarh na silu ne samo osnovali novu crkvu — Ukrajinsku crkvu, nego su i administrativnim putem hteli da podele Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovske patrijaršije. Glavna sličnost je, kaže on, politizacija crkveno-religioznih pitanja.
„I na jednom i na drugom mestu radi se o dugoročno isplaniranom udaru na pravoslavni svet i na Rusku i Srpsku pravoslavnu crkvu. To je takođe deo jednog klišea, stereotipa koji postoji naročito u glavama zapadnih stratega o tome da je SPC, kao i druge slovenske pravoslavne crkve, navodno produžena ruka ruskog uticaja. Prema tome, suzbijanje prostora delovanja SPC je prema tim klišeima istovremeno borba protiv navodnog malignog ruskog uticaja“, rekao je bivši ambasador Srbije u Moskvi.
Odnos Vatikana i Srpske pravoslavne crkve
Terzić ne smatra da Vatikan ima veliki udeo u dešavanjima u Crnoj Gori. On naglašava da rimski papa ima dobre odnose sa ruskim patrijarhom, naročito posle susreta u Havani, i podseća da je papa, kada je bilo reči o Ukrajini, bio prilično suzdržan.
„Glava tih dešavanja nalazi se u okvirima NATO-a i među političkim liderima nekih od tih kreatora zapadne politike. Sve je to vrlo opasan scenario, jer su religiozni sukobi na kraju uvek vrlo krvavi, a svima nama bi trebalo da u interesu budu mir, spokojstvo i hrišćanska ljubav među narodima“, rekao je on.
Naš sagovornik, međutim, naglašava da je Balkan postao vrlo opasna pozornica svakojakih eksperimenata.
„Kao istoričar se prisetim projekta iz 1916. godine nemačkog ideologa i liberala Fridriha Naumana, koji u knjizi ’Bugarska i Srednja Evropa‘ kaže da Balkan treba da bude zona nemačke marke, što je već bio, i da na Balkanu treba stvoriti sistem državica-trabanata koje će međusobno biti u neprestanom sukobu. U svemu tome Nemačka bi trebalo da bude arbitar, a Srbija, prema njegovom mišljenju, nije zaslužila čak ni da bude trabant, već okolne državice treba da je kontrolišu. Čini mi se da je od tih starih projekata dosta toga ostalo u novim pakovanjima, pa ih danas vidimo i prema Balkanu, ali i prema Rusiji“, rekao je dopisni član SANU dr Slavenko Terzić.
