Strategija odbrane i nacionalne bezbednosti, dokument Republike Srbije, u kojoj se prvi put kao državni prioritet i spoljnopolitički cilj navodi i očuvanje Republike Srpske, izazvala je burne reakcije u Sarajevu, posebno u bošnjačkom političkom spektru.
Bošnjaci žele unitarnu BIH
Dokument je žestoko kritikovao lider SDA Bakir Izetbegović, ali i Šefik Džaferović, član Predsedništva BiH, za kog je to „samo pakovana verzija strategije zločinačkog režima Slobodana Miloševića koja predstavlja grubu povredu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine“.
Po istom pitanju oglasio se i aktuelni predsedavajući Predsedništva BiH, hrvatski član Željko Komšić, koji je pozvao srpskog predsednika Aleksandra Vučića da u „cilju očuvanja mira“ odmah suspenduje taj dokument. U osudama se otišlo toliko daleko da su čak Srbiji osporili činjenicu da je jedan od garanata Dejtonskog sporazuma.
Zašto je ta strategija digla toliko prašine u Sarajevu i zašto se Srbima osporava pravo da brinu o svojim sunarodnicima van Srbije?
Sagovornici Sputnjika, politikolog Anđelko Kozomara i profesor međunarodnog prava Miloš Šolaja saglasni su u tome da je reakcija Sarajeva samo posledica činjenice da ne želi da Republika Srpska ima podršku Srbije.
Kozomara kaže da Bošnjaci, kad su Srbi u pitanju, uvek vide ono što niko drugi ne vidi, pa im se tako priviđaju Slobodan Milošević, „velika Srbija“ i agresija Srbije na BiH.
„Bošnjaci stalno izmišljaju nove potencijalne sukobe, pa to čine i Izetbegović i Džaferović. Sve što dolazi iz Beograda u vidu brige za Srbe u BiH za njih je sporno, jer u svemu tome vide potencijalnu opasnost za svoju hegemonističku politiku.“
RS međunarodna obaveza Srbije
Prema njegovim rečima, dokument Beograda zasmetao je pre svega onim političkim liderima u BiH koji za svaku sitnicu traže podršku Saudijske Arabije, Irana, Turske...
„To što Srbija pokazuje interesovanje za RS i Srbe u BiH je i njena međunarodna obaveza, jer je Srbija, uz Hrvatsku, garant Dejtonskog mirovnog sporazuma. A ta garancija znači i trajnu obavezu da vodi računa o sprovođenju sporazuma i poziciji Srba da se održe na ovim prostorima i da budu slobodni u svom entitetu“, naglašava Kozomara.
Profesor Šolaja smatra da je dodatni razlog panike u Sarajevu zbog te strategije i to što mu ona narušava plan o unitarnoj Bosni i Hercegovini.
„Cilj je da briga o Srbima u Bosni ide iz Sarajeva, a najviše od bošnjačkih političara. Tako da im se i iz tog razloga ova strateška odrednica u Strategiji Srbije ne dopada“, objašnjava Šolaja.
Dejton je garant Srbima
On u isto vreme podseća da je današnja BiH nastala kreacijom Kontakt grupe 1995. godine, u kojoj je Srbija igrala aktivnu ulogu, pa samim tim nema mesta poricanja njene uloge u Dejtonskom sporazumu kada je RS u pitanju.
„Republika Srpska i Srbija su imale zajedničku delegaciju na dejtonskim pregovorima i ta činjenica je odredila konstitutivni karakter BiH, koja se sastoji od dva entiteta — Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Dakle, činjenica je da je Srbija bila ta koja je garantovala da će potpisati i ispunjavati obaveze iz Dejtonskog sporazuma. Tako gledano, Srbija je zaista sa strane RS garant Dejtonskog sporazuma, a garant samim tim znači i svedok. Dakle, nema potrebe ni mesta da se umanjuje uloga Srbije u Dejtonskom sporazumu“, rezimira naš sagovornik.
Profesor Šolaja podseća da je u Aneksu 4. Dejtonskog mirovnog sporazuma predviđena institucija Specijalnih paralelnih veza Srbije i Republike Srpske, koje se uspostavljaju bez posredovanja zajedničkih institucija U Sarajevu. On naglašava i da je poslednja dva sporazuma o paralelnim vezama odobrio i visoki predstavnik za BiH. Kako kaže, i kada funkcija visokog predstavnika jednom bude ukinuta, Srbija i Republika Srpska mogu potpuno suvereno da uspostavljaju te specijalne paralelne veze.
