Šćepanović je preko noći postao heroj u čitavom regionu. Ekspresno je dospio i u narodnu pjesmu, a u razgovoru za Sputnjik on ističe da je odluku donio u trenutku kada je shvatio da se policija sukobljava sa narodom.
Takođe naglašava da se nije nadao ovolikoj iznenadnoj „slavi“, ali da mu to nije bilo ni na kraj pameti, te da je u pitanju njegov lični čin.
„Radim u policiji 23 godine radim i nikada kolege nisam ostavio prilikom intervencije. S obzirom da je Vlada silom na sramotu donijela zakon o oduzimanju imovine crkvi, dok se sa druge strane našao vjerujući narod kojem i ja pripadam — ja to nisam mogao da gledam i to je to. Da ja ne bih ostavljao kolege na poslu, ja sam odlučio da ću da se povučem i da idem kući“, kaže Šćepanović.
Neću da napadam narod kom pripadam
On dodaje da je odluku o napuštanju policije donio praktično u momentu kada je shvatio da se policija suštinski sukobljava sa narodom.
„Ako ti djevojka od 20 godina na ulici kaže — ’nemojte ljudi, mi smo vaš narod‘ — šta ja da očekujem? To je mogla da bude moja kćerka, sestra, sinovica... I šta sad? Da koristim pendrek da rastjerujem narod ili da krenem na policiju. Zaista ne razumijem“, iskreno će Šćepanović, pojašnjavajući da je njegov čin posledica prostog ubjeđenja da u pitanju nije bio politički skup, već skup vjernog naroda kojem i sam pripada.
„Neću da napadam narod kojem i ja pripadam. Ako je to cijena mog posla — onda neka bude“, jasan je naš sagovornik.
Ovaj sada već bivši policijski službenik takođe priznaje i da nije očekivao da će njegov gest naići na toliko pažnje i odobravanja ljudi širom Crne Gore i regiona, te da je od čitave situacije tek sada počeo da dolazi k sebi.
Vjera da se ne dira
„Nisam računao niti sam se tom kalkulacijom vodio. Nisam se miješao u politiku. Sa mojim starješinama sam imao ekstra saradnju u Centru bezbjednosti, sa kolegama takođe. To su ljudi koji rade svoj posao. Oni to tako mogu da nose, ja više nisam mogao da nosim taj pritisak“, objašnjava Šćepanović.
„Vjera kada se dira — ja sam na to osjetljiv, i da ne bih ostavio kolege, a da takođe ne bih dirao ni svoj narod, ja sam u određenom momentu odlučio da dam otkaz. Sasvim jednostavno — ni manje ni više“, kaže Šćepanović, koji u svom gestu ne nalazi ništa neobično.
Ostao bez jedinog izvora prihoda
Na pitanje da li je zbog ovog čina došao u nepovoljnu situaciju zbog toga što je policijski posao bio jedini izvor prihoda za njega i njegovu porodicu, naš sagovornik kaže da jeste, ali i da se ne kaje.
„Istina je da ja vraćam kredit koji sam zadužio i da plaćam alimentaciju 200 evra, i da moram još mjesec dana da budem aktivan na poslu, zbog čega su mi starješine davali i noćne i prekovremene i vanredne smjene, kako bih ja sve to isplatio. Sada nemam ni taj posao i nije problem! Ali ja neću u tome dalje da učestvujem“, kategoričan je Šćepanović.
Na kraju razgovora za Sputnjik, naš sagovornik zaključuje da nema da kaže nijednu ružnu riječ za svoje kolege iz CB Nikšić, sa kojima je imao korektan odnos i koji su mu više puta pomagali u određenim momentima, ali da ga sa druge strane takođe ne interesuje ni mišljenje Vlade Crne Gore.
„Mene Vlada ne interesuje. Mene plaćaju građani da bih radio svoj posao, a ne plaća me Vlada! A što se ostalog tiče, biće kako bude. Moj brat ima 11 djece, pa ne radi, i školovaniji je od mene, pa živi“, navodi Šćepanović.
