„Mi smo večeras ovdje bili kao na pokajanju, kao na sahrani! Sahranjena je pravda i sahranjen je pravni poredak Crne Gore sa ovako usvojenim zakonom, sa tako loše sročenim zakonom, sa zlom namjerom i sa ovakvim problemima koje je donio Crnoj Gori“, rekao je vladika, nakon što je Skupština Crne Gore izglasala Zakon o slobodi veroispovesti, kojim se previđa otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
U svom obraćanju narodu na Blažovom mostu u Podgorici, koji je sve vreme zasedanja Skupštine Crne Gore molitveno protestvovao nedaleko od zgrade Parlamenta, vladika se zahvalio sabranom narodu na podršci:
„Ja pre svega želim da se zahvalim našem čestitom narodu koji je dao podršku svojoj Crkvi, i to ne samo što dolazi redovno na bogosluženja i što pristupa ćivotu Svetog Vasilija, nego i što je istrajao do kraja u ovoj zakonitoj borbi protiv nepravde, dostojanstveno, hrišćanski izražavajući do kraja svoje neslaganje. Možemo reći, neka su usvojili, taj zakon je već propao, već je mrtvo slovo na papiru. Neka su oni živi i zdravi, ali nigde u svetu nema da se Zakon o slobodi vere usvaja na ovakav način“.
Vladika je poručio da to znači da borba nije prestala, već da će ona samo poprimiti malo drugačije oblike:
„Mi ćemo se organizovati. U svim krajevima, u svim gradovima i u svim selima formiraćemo odbore i bratstva za odbranu svetinja. Ne možemo dopustiti da svetinje koje su naši preci Bogu posećivali da se one skrnave i da padnu u ruke bezbožnika. To neće biti!“.
Preosvećeni Episkop Joanikije je konstatovao da smo naučili da se borimo i da glave dajemo za svoje svetinje, ali da, iako ne želimo da pravimo razdore među braćom, moramo, kada se braća ovako ponašaju, tome zlu dati otpor, ali opet hrišćanski:
„Mi smo sa ovim potvrdili naš karakter, iako smo, reklo bi se, ovu bitku izgubili, ali ovo je velika moralna pobeda, i da vas zamolim da taj kapital moralne pobede, koja ostaje za vekove, sačuvamo. Ono što je danas govorio otac Predrag Šćepanović — i da ove ljude koji rade svoj posao ni u čemu ne osudimo, ali da znamo ko je ovo zlo zameo u Crnoj Gori“.
Zamolio je sabranu braću da se dostojanstveno, u miru, kako su i došli iz Hrama Hristovog Vaskrsenja, raziđu, nakon što se ispred hrama pomole Bogu.
„Mi ćemo našu borbu, svakako, protiv zla i nepravde, a naročito protiv skrnavljenja svetinja, nastaviti, i ako se budemo borili kao hrišćani, svakako, i dobiti, a već smo mnogo dobili. Ova naša borba nas je mnogo osnažila, a oni koji su na ovakav način usvojili jedan zakon, i to Zakon o slobodi vere, ja mislim da su već sami sebi rupu veliku iskopali. Kako činili — tako im Bog dao. Amin“, poručio je na kraju svog obraćanja Njegovo preosveštenstvo.
Nakon toga, sveštenstvo i monaštvo, predvođeni vladikom Joanikijem su se uputili ka Hramu Hristovog Vaskrsenja, gde su se pomolili za našu Crkvu i sav narod, pozivajući sve na ljubav, mir i slogu. Nakon toga okupljeni narod se u miru razišao.
