„Izgradnja gasovoda se bliži kraju, upravo zato su se i pojačali napori protivnika da se projekat osujeti. Uključivanje sankcija u američki zakon o odbrani za 2020. godinu je bezobrazan i ciničan potez mešanja u evropske poslove“, rekao je.
Lavrov je ocenio i da su pojedini američki senatori maltene ispalili direktne pretnje čelnicima kompanija koje su uključene u izgradnju ovog gasovoda.
Ruski šef diplomatije je takođe izrazio i uverenje da će gasovod, uprkos sankcijama, biti izgrađen, kao i da je jedini razlog zbog čega je Amerika uvela sankcije — da bi Evropi prodavala sopstveni gas.
Podsetimo — predsednik SAD Donald Tramp je 21. decembra potpisao vojni budžet u iznosu od 738 milijardi dolara, koji uključuje i sankcije protiv gasovoda „Severni tok 2“ i vojnu pomoć Ukrajini.
Kompanija „Olsiz“ je odmah obustavila rad. Međutim, po mišljenju eksperata, „Gasprom“ bi samostalno mogao da završi radove na gasovodu uz pomoć brodova „Fortuna“ i „Akademik Čerski“.
Rusija nema razlog da se vrati u G8
Lavrov je u intervjuu za Sputnjik rekao i da Rusija nema želju ni stimulans da radi na povratku u G8, budući da aktuelna G7, koja je formirana još za vreme Hladnog rata, ne odgovara realnosti, pre svega jer u nju nisu uključeni novi svetski centri moći.
„Bez njihovog doprinosa nije moguće efikasno izaći na kraj sa svim izazovima i pretnjama koje sa sobom nosi današnjica“, naglasio je.
Lavrov je naveo i da nije Rusija istupila iz G8, već su to učinile sedam preostalih zemalja nakon državnog prevrata u Ukrajini 2014. godine.
Sa druge strane, ruski ministar je naveo i da nije slučajno što se najveći uspesi po pitanju razgovora o ključnim ekonomskim pitanjima postižu upravo na sastancima Grupe 20 najrazvijenijih zemalja.
Lavrov je iskoristio priliku da pozove predstavnike Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta, ukoliko žele, da naredni samit održe u Rusiji.
„Možemo ih primiti i u Moskvi, ali i u Sankt Peterburgu, Sočiju ili na Jalti“, dodao je on.
Na dijalog sa SAD gledamo realno
Davati nekakve prognoze za sledeću godinu po pitanju dijaloga sa Zapadom je teško, mnogo će zavisiti od njihove spremnosti, a pre svega Vašingtona, da prestanu da koriste instrumente poput ucena, pritisaka i jednostranih sankcija, već da počnu da se pridržavaju međunarodnog prava.
Rusija će nastaviti da ulaže napore po pitanju jačanja globalne i regionalne bezbednosti, nastojeći da diplomatskim putem reši konfliktne i krizne situacije, bilo da je reč o Siriji ili Ukrajini.
Rusija će u te svrhe koristiti svoje članstvo u organizacijama kao što su UN, ali i u G20, BRIKS i ŠOS.
Ima li perspektive da se produži START-3?
„Rusija je jasno formulisala svoj pristup kada je reč o sporazumu START-3“, izjavio je Lavrov i dodao da se Moskva zalaže za njegovo produženje bez ikakvih uslova.
„Što se tiče rokova, predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je Rusija spremna da to učini što je pre moguće, čak i pre završetka ove godine, ali je svakako potrebno da to bude učinjeno do njegovog isteka — 5. februara 2021. godine“, naglasio je Lavrov.
On je takođe rekao i da to podrazumeva ne samo postizanje dogovora sa Amerikancima, već i ispunjenje određenih procedura u ruskom Parlamentu, budući da je reč o izmenama federalnih zakona.
Kada je reč o samom sporazumu, Lavrov je rekao da se Rusija zalaže za očuvanje, jer je to međunarodni instrument koji ograničava nuklearni potencijal dve najveće nuklearne zemlje na svetu — Rusije i SAD.
Lavrov je, međutim, ocenio da SAD još uvek nisu iznele jasan stav po pitanju produžavanja ovog Sporazuma.
