U Strategiji nacionalne bezbednosti je napravljen pomak i kada je reč o odbrani teritorijalne celovitosti Srbije i pravima Srba van Srbije, a pomaka ima i u Strategiji odbrane Srbije, međutim, ostaje otvoreno pitanje vraćanja vojne obaveze.
Dva krovna dokumenta, Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane Republike Srbije, u utorak je poslanicima srpskog Parlamenta predstavio ministar odbrane Aleksandar Vulin.
„Promene u okruženju, kao i u samoj Srbiji, uzrokovale su da Strategija nacionalne bezbednosti bude jasnija po nekim pitanjima u odnosu na prethodnu“, kaže general u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač.
Jednako prema NATO-u i ODKB-u
Strategija nacionalne bezbednosti odnosi se na sve državne sisteme i sve funkcije države, počev od spoljnih i unutrašnjih poslova, preko ekonomskih resora, pa do obrazovanja i nauke — svi oni, prema Kovačevim rečima, imaju mesto u Strategiji nacionalne bezbednosti.
„Dobro je da se prvi put relativno precizno iskazuju nacionalni interesi, s tim da će oni biti razrađeni i operacionalizovani kroz politiku nacionalne bezbednosti u domenu nadležnosti resornih ministarstava“, kaže Kovač.
Ovaj dokument, prema rečima našeg sagovornika, precizira položaj naše zemlje prema bezbednosnim strukturama kao što su NATO i ODKB.
„Učinjen je pomak da se iskaže vojna neutralnost kroz relativno isti odnos prema NATO-u i prema ODKB-u, a isti ti stavovi su, u smislu odnosa prema sistemu odbrane, precizno razrađeni u Strategiji odbrane. Strategija nacionalne bezbednosti čini pomak i u odnosu prema neposrednom okruženju i prema nacionalnoj teritoriji. Tu su iskazani stavovi u pogledu teritorijalne celokupnosti, suvereniteta i integriteta i mislim da je to dobar okvir prema budućem rešavanju pitanja Kosova i Metohije“, napominje Kovač.
Ako želimo totalnu odbranu — vratiti vojni rok
Kada govori o Strategiji odbrane, Kovač napominje da je vojna neutralnost u vezi sa konceptom totalne odbrane, koji je pominjan i u prošloj Strategiji. Sada su stavovi o totalnoj odbrani iskazani tako da mogu dalje da se razrađuju u planskim dokumentima.
„Ovde se nije govorilo o vojnom roku, ali ono što je istina — nema koncepta totalne odbrane bez redovnog služenja vojnog roka, a nema ni vojne neutralnosti bez nastavka služenja vojnog roka. To je pitanje na kom treba insistirati. Mislim da je to osnova materijalizacije koncepta totalne odbrane“, napominje Kovač.
„Vojna obaveza bila je manjkavost prošle Strategije, a biće manjkavost i ove, ukoliko se ne donese odluka o povratku obaveze služenja vojnog roka“, dodaje Kovač.
Ni druge neutralne zemlje nemaju samo profesionalnu vojsku, već imaju vojnu obavezu primerenu vremenu u kome živimo, kao i druge vrste obuke za potrebe sistema odbrane.
„Do sada smo imali protivrečne izjave pojedinih nosilaca izvršne vlasti o tome da li treba, kada će i u kojim uslovima doći do nastavka služenja vojnog roka. Ratna vojska nam je u svakom smislu stara — postojeći sistem dobrovoljnog služenja vojnog roka ne obezbeđuje dovoljan ulaz za podmlađivanje ratne vojske. I radi drugih razloga i, uopšte, stabilnosti i bezbednosti, mislim da se ovom problemu mora posvetiti adekvatna i veća pažnja“, smatra Kovač.
Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin predstavio je u utorak Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane Srbije poslanicima Narodne skupštine. „Očuvanje suverenosti i teritorijalne celovitosti, vojna neutralnost, briga o Srbima van Srbije, evropske integracije i efikasna pravna država polazne su tačke za izradu ovih dokumenata“, rekao je on.
Strategija nacionalne bezbednosti utvrđuje sedam nacionalnih interesa — očuvanje suvereniteta nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, očuvanje postojanja i zaštite srpskog naroda, gde god on da živi. Sledeći interes je očuvanje nacionalnih manjina, njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta, očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu, evropske integracije i članstvo Republike Srbije u Evropskoj uniji, ekonomski razvoj i ukupni prosperitet, kao i očuvanje životne sredine i resursa Republike Srbije.
Strategijom odbrane definisan je način angažovanja sistema odbrane, koji se zasniva na modelu totalne odbrane, na kome, do sada, prema Vulinovim rečima, ništa nije urađeno.
