„Brojke nisu ni malo ružičaste“, kaže ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku profesor doktor Slavica Đukić Dejanović, ali naglašava da država čini sve što je u njenoj moći da to spreči.
„Prosek onih koji odlaze je 28 godina, svaka peta osoba ima visoko obrazovanje, a procene su da će Srbiju na godišnjem nivou napuštati oko 20 hiljada ljudi — to je naša realnost“, kaže Slavica Đukić-Dejanović.
„Međutim, kad tražite podatke od agencija ili kada pitate koliko je zdravstvenih radnika otišao u Sloveniju, dobijemo zvaničan odgovor da je otišlo svega četiri medicinske sestre, ali i pedeset vozača. Najčešće se zaista odlazi u Nemačku, ali i u Austriju, Švajcarsku i u skandinavske zemlje. Kada su u pitanju IT stručnjaci, i pored toga što mogu da rade od svojih kuća, najčešće odlaze u Ameriku. Nemci žele našu kvalitetnu radnu snagu, pogotovo u zdravstvu, i zato daju olakšice pri zapošljavanju“, naglašava ministarka.
Može li da se zaustavi nestajanje Srbije?
Bogatije i razvijenije zemlje na ovaj način dobijaju obrazovanu radnu snagu ili jednostavno potrebne kadrove, ali taj proces, s druge strane, svakako ostavlja demografske i socijalne posledice u Srbiji.
„Mladi navode da osnovni razlog njihovog odlaska nije visina mesečnih primanja, već to što ne rade u struci“, kaže Slavica Đukić-Dejanović
„Mladima je neprihvatljivo da zasnuju porodicu i da rade u kafiću, a školovali su se da budu inženjeri, ekonomisti ili lekari. To znači da je jedan od akcenata na koji bismo morali da usmerimo pažnju potreba na tržištu rada i upisna politika na fakultetima. To je jedna od tema koja je dosta bolna, jer tako uskraćujete mladim ljudima slobodu da studiraju ono što vole“, izjavila je ministarka.
Brojke nisu nimalo ružičaste, upozorava ona i dodaje da, kada pratimo migracione trendove, zapravo vidimo da mladi obrazovani ljudi odlaze da tamo formiraju svoje porodice i da se zbog toga iz godine u godinu godinu rađa po hiljadu beba manje u Srbiji. Sve analize, prema njenim saznanjima, govore da u inostranstvo idu oni koji najčešće dolaze da se školuju u velikim gradovima u Srbiji, kao i da jedna trećina mladih planira da napusti zemlju odmah po završetku studija, a da ih u tome podržava čak 90 odsto roditelja.
I zapadne zemlje u krizi
„Da stvari nisu ružičaste ni u zapadnim zemljama, govori i podatak da su i oni upali kao sistem u jednu neodrživu trajektoriju, a to znači da je njihov sistem takođe loše isplaniran“, naglašava advokat Branko Pavlović.
„I oni su pali na jedno i po dete — dakle, odumiru i nestaju kao nacija, i to sve sa ovom našom, turskom i svom drugom decom. Nemci su doveli svoje društvo u poziciju da oni zapravo preziru rađanje, zaplašili su mlade da planeta nestaje i da se onda postavlja pitanje zašto onda uopšte treba imati decu. To je za nas ogroman problem, ali treba da shvatimo da je koncept na kome je Nemačka strukturirana takođe neodrživ, bremenit je silnim problemima“, rekao je advokat Pavlović.
Nema „ad hok“ rešenja
Problem je, prema njegovom mišljenju, u tome što su ta pitanja duboko strateška i ne mogu da se rešavaju po principu „e šta bi smo ovde uradili“ ili „promenićemo jednu meru“, već mora da se planira na 20 godina, i to od obrazovnog sistema, pa nadalje.
Mora da se, kaže Pavlović, predvidi čitav niz mera kojima donekle možemo da rešimo problem sa punom svešću da ga nikako ne možemo rešiti stvarno i da ne možemo da zaustavimo odliv, dokle god je zapravo nivo našeg standarda i tehnološkog razvoja bitno manji od zemalja u okruženju.
„Nama nedostaje mnogo šira rasprava nego što je unutarvladina ili unutarpolitička na temu ’šta bi to bila održiva strategija Srbije‘, u koju bismo uključili akademsku zajednicu i čitav niz stručnjaka iz drugih oblasti, ne bismo li iznedrili odgovore na zapravo ključna pitanja. Čini mi se da je ovaj set pitanja pravi ugao na problem Srbije, mnogo više nego mnoge dnevnopolitičke stvari“, naglasio je sagovornik Sputnjika.
