Kancelar Kotorske biskupije Robert Tonsanti prisustvovao je sednici Odbora za ljudska prava i slobode na kojoj se razmatra Predlog zakona o slobodi veroispovesti“ i pravnom položaju verskih zajednica.
On je ocenio da je ova verzija zakona unapređena, ali da bi je trebalo još doraditi.
„Smatramo da bi bilo korisnije pristupiti još većem stupnju dijaloga i produbiti predlog zakona“, rekao je Tonsanti i predložio je da se donese „Lex specialis“ za pitanje imovine.
Đorđe Raičević iz Jevrejske zajednice naveo je da podržavaju usvajanje zakona, ali da je trenutni predlog nepotpun i sporan i da bi trebalo da se radi na njemu, preneo je IN4S.
Poseban kuriozitet sa sednice Odbora za ljudska prava bio je gest poslanika Demokratskog fonta, koji su ispred sebe stavili glavice belog luka zbog prisustva Borisa Bojovića iz anatemisane takozvane „crnogorske pravoslavne crkve“.
Pažin: Nije mi jasno zašto SPC godinama ne želi da se upiše u registar
Potpredsjednik Vlade i ministar pravde Zoran Pažin je rekao da ne bi umanjivao značaj dosadašnjeg dijaloga između Vlade i Mitropolije crnogorsko-primorske, jer je bio koristan za obe strane.
Pažin je, govoreći o upisu verskih zajednica u javni registar, istakao da mu nije jasno zašto Srpska pravoslavna crkva godinama ne želi da se upiše u registar. Kako dodaje, ne može se dozvoliti da jedino u Crnoj Gori odgovarajuće pravno lice ne bude upisano u javni registar.
Kako dalje navodi, u katastru je haos i to se mora regulisati. On navodi da mora postojati punosnažni pravni odnos, ugovor o poklonu, prodaji i nasleđivanju ili neka odluka državnog organa ili sudska odluka o imovini.
Pažin dalje dodaje da su pročitali prigovor od Srpske pravoslavne crkve, koji je bio na 92 strane, i ističe da se samo minoran deo prigovora odnosio na stavove Venecijanske komisije.
„Mi smo hteli dijalog i odvojili smo dovoljno vremena za njega, ali stav Srpske pravoslavne crkve je bio jasan, i mi smo morali da ga poštujemo, i moje je bilo da to prenesem Vladi. Ja sam, uprkos tome, ponovo pozvao telefonom mitropolita Amfilohija, i ni tada niste hteli dijalog. Ali da vam i sada kažem — mi ni dan danas ne bežimo od dijaloga“, kazao je Pažin.
Povodom traženog „Lex specialis-a“ o imovini, kazao je da već imamo Zakon o svojinsko-pravnim odnosima, kojim se uređuje i pitanje svojine, ali da Zakon o slobodi veroispovijesti prepoznaje samo imovinu do 1918. godine, kao odraz specifičnih crnogorskih okolnosti.
„Ni sada ne bežimo od dijaloga. I Zakon kada se usvoji, kakav god bio njegov sadržaj — biće potrebno razgovarati. Spremni smo na taj dijalog“, poručio je Pažin.
