Skupštinska rasprava o predlogu zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori zakazana je za sutra, a glasanje za četvrtak; pravni savetnik Mitropolije crnogorsko-primorske Vladimir Leposavić kaže da je njime prekršeno sve što je moglo da bude prekršeno.
„U slučaju izglasavanja takvog zakona, prva instanca, kada je reč o pravnom leku, je Ustavni sud, a moguće je i obraćanje Sudu za ljudska prava u Strazburu“, kaže Leposavić.
„Ovaj predlog zakona najpre krši međunarodne ugovore, uključujući i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koja garantuje nepovredivost prava svojine, u smislu da se ne može niko lišiti tog prava proizvoljno. Prema Ustavu Crne Gore sve su te konvencije obavezne za primenu i u Crnoj Gori“, objašnjava za Sputnjik Leposavić.
Prekršeno osam ustavnih načela
Prema njegovim rečima, ovim se predlogom krše sva osnovna ustavna načela — o zabrani diskriminacije, o jednakosti pred sudom i pred zakonom, o zabrani retroaktivnog dejstva pravnih propisa, o pravu na pravično suđenje, načela o ravnopravnosti verskih zajednica među sobom i o njihovoj odvojenosti od države — sedam ili osam ustavnih načela.
„Njime se, takođe, suspenduje Zakon o svojinsko-pravnim odnosima i Zakon o katastru, koji su sistemski zakoni u ovoj oblasti, koji predviđaju sudsku zaštitu, odnosno utvrđivanje prava svojine sudskim postupkom kad god postoji spor, a ne kao što je ovim zakonom predviđeno — nekim novim, ad hok upravnim propisom“, kaže on.
„Kao što vidite, prekršeno je sve što je moglo da se prekrši“, ističe Leposavić.
Pravni lek — Ustavni sud i Međunarodni sud pravde
Upitan šta bi, u slučaju izglasavanja zakona, mogao da bude pravni lek, on ukazuje da je iz skupštinskog Zakonodavnog odbora stigao dokument stručne službe, koji je potom, verovatno pod pritiskom, povučen i neće dalje biti razmatran, a koji govori da je Predlog neustavan.
„Ako se izglasa, on će očigledno biti antizakon i neustavan je. Prvi pravni lek je da se pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ovog zakona neustavnim. To odlučivanje Ustavnog suda bi, po nama, trebalo da se desi u roku od 24 časa, ako ne i ranije, jer je stvar jasna“, ističe Leposavić.
Postoji mogućnost, kaže on, da se, po određenim pravnim osnovama, pokrene postupak pred Međunarodnim sudom za ljudska prava odmah, a u nekim pravnim osnovama i kasnije, kada se iscrpe pravna sredstva.
„U nekim slučajevima Sud za ljudska prava ne zahteva da se do kraja iscrpe pravna sredstva. Čeka nas i pravna i svaka druga borba od koje nećemo odustajati“, zaključuje Leposavić.
