Džonson je pobedio ubedljivo, osvojivši 358 od 650 mesta u Parlamentu, a poslanici su već izglasali njegov plan da Britanija, kako je i planirano, 31. januara napusti Evropsku uniju. Izvesno je da posle tog datuma ni Britanija ni sama Unija više neće biti isti, ali neće se menjati odnosi Londona i Vašingtona, a pobeda Džonsona ide naruku Trampu.
„Britanski konzervativci su, naime, kao svojevremeno američki predsednik, pobedili na istom talasu nezadovoljstva običnog čoveka koji na taj način protestuje“, objašnjava novinar Siniša Ljepojević. Zato će, kaže on, izvan velike Britanije efekat ovih izbora biti najveći za Ameriku.
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku uverena je da pobeda Džonsona maltene garantuje drugi mandat Donaldu Trampu.
Pobeda Džonsona garantuje drugi mandat Trampu
Kad je reč o transatlantskim odnosima, Ljepojević ističe da London ne može bez Amerike, navodeći kao primer da Britanija ima status nuklearne sile, ali da su „te nuklearne glave američke“ i da „ne može da ih koristi dok im Amerika ne da šifru“. On podseća i na jake finansijske transatlantske veze, kao i na činjenicu da je londonski Siti glavni centar za poslovanje u dolarima izvan SAD.
London, napominje Ljepojević u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, u svemu sledi SAD, pa i kada je reč o odnosima sa Rusijom.
„Britanija jeste jedan od autora antiruske politike, ali to je zato što je antiruska politika jedini način da se Amerika zadrži u Evropi, što je britanski strateški interes. Britanija, bila ona u EU ili ne, bez Amerike u Evropi nema veliki uticaj“, objašnjava dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona.
Od Čerčila do Džonsona
Na pitanje hoće li „bregzit“ doneti veću autonomiju Brisela od odluka iz Vašingtona, budući da su mnogi Britaniju smatrali produženom rukom SAD u EU, Suzana Grubješić navodi da je strateška autonomija EU ostvariva samo ako se jednog dana — „a to neće biti skoro“ — napravi snažna evropska vojska i odbrana.
„Do tada će biti oslanjanja na SAD“, konstatuje naša sagovornica. Ipak, „bregzit“ jeste trenutak preispitivanja za EU, a ironija je sudbine da sada kada Britanija izlazi iz EU svi citiraju Čerčilove govore o Sjedinjenim evropskim državama.
„Od Čerčila do Džonsona — to je sada nova politička realnost, a ’bregzit‘ je trenutak za promenu odnosa u EU. Zato su Francuska i Nemačka, kao najmoćnije članice Unije, pokrenule ’non pejper‘, koji predviđa da u februaru započne serija debata članica Unije o tome u kom pravcu dalje ići“, navodi Grubješićeva.
Na stolu su sve opcije reforme EU — i više Evrope, i manje Evrope, i Evropa koncentričnih krugova, Evropa u više brzina, a iako je provizorni rok za okončanje debata kraj 2022. godine, Grubješićeva veruje da će one trajati mnogo duže.
Odlazak Britanije će se, u međuvremenu, i te kako osetiti u EU, jer je to bila druga po veličini ekonomija u Uniji, koja je činila 13 odsto stanovništva EU i 16 odsto evropskog BDP-a, stalna je članica Saveta bezbednosti UN i nuklearna sila.
„Sada u ’postbregzitovskoj‘ EU ostaje samo Francuska sa takvim statusom, a mnogima se u Briselu to ne dopada“, ističe sagovornica Sputnjika.
„Sa druge strane, i Britaniji tek predstoji suočavanje sa problemima koji je muče“, upozorava Ljepojević.
To su, pre svega, problemi Škotske i Severne Irske, koje su se još od izglasavanja „bregzita“ u julu 2016. godine izjasnile protiv izlaska iz EU.
Šta će odlučiti Škotska i Severna Irska?
Ljepojević, ipak, ne smatra da će doći dotle da se Škotska i Severna Irska otcepe, jer, podseća, od postojanja Ujedinjenog Kraljevstva pre 312 godina priča se o otcepljenju Škotske, pa se to nije desilo.
„Iako je Škotska nacionalna partija dobila 13 poslanika više nego pre dve godine, i to na račun kažnjavanja laburista i liberalnih demokrata, nije realno da dođe do referenduma i otcepljenja, barem ne u skorije vreme“, kaže on.
Grubješićeva, pak, podseća da ne samo da je Škotska nacionalna partija osvojila 48 od 59 mesta u škotskom Parlamentu, nego je i prva izjava lidera te stranke Nikole Sterdžon bila da Džonson neće izvesti Škotsku iz EU.
„Oni jesu imali neuspeli referendum 2014. godine, ali to ih ne sprečava da to pitanje ponovo pokrenu. Što se tiče Severne Irske, to je čuveni ’bekstop‘ u sporazumu o ’bregzitu‘, i tu će biti problem — da li će granica između Republike Irske i Severne Irske postati tvrda ili ne. Sa druge strane, priče o njihovom ujedinjenju nikada nisu ni prestale, samo s vremena na vreme izbiju na površinu“, obrazlaže ona.
Tektonske promene
Po mišljenju Siniše Ljepojevića, Džonsonov prvi problem je povratak poverenja u vlast i institucije.
„U minule tri godine rasprave o ’bregzitu‘ su dovele do potpunog raspada demokratskog sistema. Praktično je grupa poslanika kidnapovala vlast od Vlade i ona je postala niko i ništa. Zatim dolaze problemi modela društva, sa kojim Britanija ima problem kao i veliki deo Zapada. A to zahteva tektonske promene“, veruje Ljepojević.
On dodaje da je „bregzit“ deo ukupne krize, rušenja tradicionalnih političkih partija, odnosa u partijama, rušenja granice između levice i desnice i pomeranja političkog raspoloženja, pa su tako na ovim izborima za laburističku partiju uglavnom glasali bogati slojevi, a radnička klasa za konzervativce, što su „apsurdi i simboli ogromnih promena“.
Džonson i Srbija
Kad je reč o odnosima Britanije i Srbije, sagovornici Sputnjika se slažu da sa pobedom Džonsona ne treba očekivati veće promene. Srpsko-britanski odnosi nisu sjajni, ali su korektni, a prema najavama Džonson bi trebao da dođe u Srbiju. To bi, kaže Ljepojević, bila prva poseta britanskog premijera Beogradu posle 40 godina, s tim da se dolazak Margaret Tačer na sahranu Tita računa u posetu.
Ljepojević, koji i lično poznaje Džonsona i dovodio ga je u Beograd na predstavljanje njegove knjige o Čerčilu, podseća da je aktuelni britanski premijer u vreme bombardovanja SR Jugoslavije bio protiv toga, ali se godinu dana kasnije predomislio i napisao da je pogrešio.
Sa druge strane, prema rečima Suzane Grubješić, Britanija je uvek važila za saveznika zemalja koje su želele da postanu članice EU, i u tom smislu bila je i saveznik Srbije, ali sada deluje malo cinično da se i dalje zalaže za proširenje EU iz koje izlazi.
Ona vidi eventualno prostor za intenziviranje odnosa u ekonomiji, budući da je bilateralna trgovinska razmena veoma mala, par stotina miliona funti.
O političkom uticaju Londona u ovom delu sveta ne treba pričati, Britanci su vrlo aktivni i tako će i ostati, slažu se sagovornici Sputnjika, naglašavajući da je London bio i ostao jedan od najvatrenijih zagovornika samoproglašene nezavisnosti lažne države Kosovo.
