U Tirani se održava regionalni sastanak o „malom Šengenu“ na kom učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i predstavnici Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Privremene institucije Prištine su, iako su pozvane da prisustvuju ovom skupu, odbile učešće, uz obrazloženje da Srbija i BiH nisu priznali samoproglašenu nezavisnost Kosova, te da toj „državi ne žele dobro“. Iz Borelovog kabineta nije dato objašnjenje zašto je odbio da dođe, ali se po albanskim medijima spekulisalo da je jedan od razloga i taj što je Rama na skup pozvao i Prištinu.
Borel izbegao Tiranu
Da li je Ramin poziv privremenim institucijama Prištine bio presudan da Borel otkaže putovanje u Tiranu, pošto dolazi iz zemlje koja ne priznaje lažnu državu Kosovo? Ili Brisel ne podržava u punom kapacitetu projekat „malog Šengena“, pa je to razlog odsustva?
Bivši diplomata Zoran Milivojević smatra da ovo nisu razlozi za Borelov izostanak.
„Borelovo odbijanje da se ne pojavi u Tirani nije u vezi sa pozivom upućenim Kosovu, iz prostog razloga jer Kosovo i nema legitimitet države. Uostalom, i Kosovo to zna, i zato je odbilo poziv“, kaže Milivojević.
Sa druge strane, dodaje naš sagovornik, Albanija želi da postane kandidat za EU, to jest, da se otvore pregovori, i zato neće da bude talac kosovskog pitanja u tom smislu.
Borel je odabrao da ne dođe na ovaj skup zbog toga što EU još nije definisala strategiju kako će EU nastupiti u narednim pregovorima između Beograda i Prištine, koji bi trebali da se odvijaju pod kapom Brisela.
Evropska unija čeka i da se formira vlada privremenih institucija u Prištini, kako bi znala ko joj je sagovornik u budućim pregovorima koji će se odvijati pod njenim patronatom.
EU podržava „mali Šengen“
„Inače, EU podržava ’mali Šengen‘ kao inicijativu, i to nikako nije razlog zbog čega Borel nije u Tirani. Treba dodati i da je Borel, i pre nego što je Priština rekla da neće doći na skup u Tiranu, izjavio da se neće pojaviti tamo“, dodaje naš sagovornik.
„Borel ne želi da posećuje neke regionalne skupove dok EU ne bude imala definisanu strategiju prema Zapadnom Balkanu i jasan pristup pregovorima Beograda i Prištine“, kaže Milivojević.
Po njegovim rečima EU je tek od 1. decembra počela sa radom sa novim kapacitetom i oni tek sada definišu svoju strategiju koju bi trebalo i da verifikuju. Tek onda će se Borel i ceo njegov mehanizam uključiti u celu priču o strategiji za zapadni Balkan, pa i u pregovore Beograda i Prištine.
Inicijativu za uklanjanje prepreka za protok roba, usluga, ljudi i kapitala, takozvani „mali Šengen“, pokrenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je pre dva meseca u Novom Sadu okupio premijere Severne Makedonije i Albanije Zorana Zaeva i Edija Ramu. Na narednom sastanku, koji je održan pre mesec dana u Ohridu, postignut je dogovor kojim se započinje realizacija ideje. Inicijativa je od početka otvorena i za ostale zemlje regiona, ali neke od njih imaju rezerve.
