Nils Litorin, jedan od novih lidera, objasnio je lokalnom listu iz Malmea da su izašli iz partije jer je postala deo elite koja „odbacuje probleme radničke klase kao vanzemaljske i problematične“. Litorin sugeriše da levica kao pokret prolazi kroz krizu identiteta, umesto da se drži osnovnih vrednosti kao što je klasna borba.
„Oni ne razumeju zašto toliko radnika ne misli da su multikulturalnost, LGBT pokret i Greta Tunberg nešto fantastično, nego veruju da se sada nalazimo u Nemačkoj iz 1930. godine, kao i ti radnici što su glasali za švedske demokrate (desno krilo) koji su bili pod uticajem nacista“, kaže Litorin.
„Većina glasača desnog krila iz radničke klase dolazi iz grupe ljudi koja je razočarana liberalnom ekonomijom i migracijom koja vodi ka niskim platama i getoizaciji zajednica, pri čemu najviše dobijaju velike kompanije“, kaže Litorin.
Najveći problemi
Litorin smatra da je jedan od najvećih problema haotična politika migracija, koja dovodi do kulturnih lomova, agregacije i haotičnih nekontrolisanih struja koje dolaze iz delova sveta koji svoje kulture karakterišu kao časne.
Litorin opisuje multikulturalizam, LGBT probleme i klimatske promene kao državnu ideologiju koja je nametnuta ljudima. Dodaje da su se fenomeni kao što su prava LGBT populacije i kult šesnaestogodišnje aktivistkinje klimatskih promena Grete Tunberg desili na uštrb realnih problema kao što je borba za jednakost.
„’Prajd‘ se, na primer, suzio samo na suočavanje sa seksualnom orjentacijom. Mi verujemo da se ljudsko dostojanstvo zasniva na tome da imaš posao i penziono osiguranje, što znači da i kada ostariš možeš normalno da živiš“, objašnjava on.
Zbogom komunisti
Litorin dodaje da ime partije ostaje neodređeno, ali reč „komunista“ se više se neće koristiti.
„To je reč iz prošlosti, ružna reč, i to zasluženo. U komunističkim partijama postoji rizik od elitizma, samodovoljnosti i shvatanja da određena avangarda treba da vodi radnike koji ne znaju koji su njihovi interesi, umesto da pitaju ljude šta žele. Komunizam 20. veka je umro sa Sovjetskim Savezom i ostao je zaglavljen u knjigama koje su stare po sto godina, ali principi koje je Marks definisao su ostali“, dodaje.
Ranije ove nedelje je Markus Alard, lider levog krila Orebro partije, imao slično mišljenje u članku pod nazivom „Socijalisti ne pripadaju levici“, osuđujući levicu da je potpuno napustila svoje osnovne ideje, prebacujući „radničku klasu“ na „parazitske grabljive slojeve srednje klase“.
Oslanjajući se na staru socijalističku tradiciju, Švedska trenutno ima dve aktivne komunističke partije — Komunističku partiju i Švedsku komunističku partiju, obe nastale 70-ih godina prošlog veka. Iako su formalno obe verne marksizmu i lenjinizmu, nemaju istu politiku.
