Nacrt zakona predsednika Ukrajine ne sadrži odredbe o dodeljivanju specijalnog statusa republikama u Donbasu, što u Lugansku vide kao želju Vladimira Zelenskog da preuzme vlast preko prefekata.
Dodatno jačanje vlasti Zelenskog
„Zelenski ne želi da pokaže da on može da izađe u susret pobunjenim regionima, koji nisu priznali kijevsku vlast posle državnog udara i prema njegovom mišljenju oni ne zaslužuju nikakav nezavisan ili poseban status“, rekao je za Sputnjik ukrajinski političar Aleksandar Golub.
On ističe da je Zelenskom apsolutno jasno da će davanje specijalnog statusa Donbasu kod nacionalističkih snaga u Ukrajini biti shvaćeno kao predaja i izdaja, što očigledno može izazvati nestabilnost, koja može dovesti do toga da Zelenski izgubi svu svoju vlast.
Vlasti Donbasa upozoravaju da nacrt zakona, koji Vrhovna rada Ukrajine tek treba da razmotri, protivreči paketu mera za rešavanje sukoba u Donbasu i da je to još jedna zamena smisla i suštine Minskih sporazuma, koji Kijev samo udaljava od uspostavljanja mira u Donbasu. Jedan od problema je i što nacrt zakona nije dogovoren sa predstavnicima Donbasa, iako je u saopštenju posle sastanka „normandijske četvorke“ u Parizu ukrajinski predsednik potvrdio svoju posvećenost da sa republikama dogovori „sve pravne aspekte specijalnog statusa, uključujući i ustavnu reformu".
Donbas smatra da je ovaj nacrt zakona osmišljen da dodatno ojača centralizaciju vlasti i unitarnost države.
Centralizacija umesto decentralizacije
Decentralizacija predviđa širenje ovlašćenja regionalnih vlasti u svim oblastima: političkim, ekonomskim, kulturnim, poreskim, a eksperti ocenjuju da ovaj nacrt zakona znatno jača ovlašćenja šefa države, što je u ukrajinskim uslovima vrlo opasno i može dovesti do ozbiljnih potresa.
Ruski politikolozi naglašavaju da se ovde „ne radi o decentralizaciji, nego o centralizaciji vlasti“, odnosno uvođenju predsedničke kontrole nad regionima. Ako je ranije vlast u regionima Ukrajine bila podeljena između Vlade i lokalnih elita, onda će nakon usvajanja tog zakona vlast biti podeljena između predsednika i lokalnih elita. U praksi to znači da će ključne odluke, od izgradnje puteva do odobravanja budžeta, morati da budu usaglašene sa prefektom, u suprotnom će ih blokirati. Na taj način će Kijev kontrolisati finansijske tokove u regionima, a glasači će izgubiti priliku da utiču na lokalne vlasti kroz legitimne, zakonske procedure.
Kako objašnjavaju analitičari, prefekt će imati ovlašćenje da zaustavi gotovo svaku odluku lokalnih vlasti i sam postane uticajni centar moći. Na predlog kabineta, prefekta će imenovati predsednik na rok od tri godine.
Kršenje Minskog dogovora
„Zahvaljujući tome, Kijev će dobiti još veća ovlašćenja da se meša u odluke lokalnih vlasti. Stoga, ovaj zakon ne rešava nikakve probleme koji su nagomilani u regionima, niti omogućava regionima da vode nezavisnu ekonomsku i humanitarnu politiku. Što se tiče specijalnog statusa određenih delova Donbasa, jasno je da Zelenski i njegov tim ne nameravaju da ispunjavaju Minske sporazume, između ostalog i zato što bi pravo na samoupravljanje tražili i drugi ukrajinski regioni. Aktuelne vlasti to ne mogu da dopuste, jer će u suprotnom izgubiti kontrolu nad procesima u zemlji“, kaže Golub.
Prelazak na novi model administrativno-teritorijalne strukture trebao bi da bude završen pre 1. marta 2021. godine. Prvi lokalni izbori moraju se održati u roku od 90 dana od stupanja zakona na snagu.
Aleksandar Golub kaže da postoji velika šansa da Vrhovna rada Ukrajine usvoji plan Zelenskog o decentralizaciji zemlje.
„Bez sumnje, šanse postoje, s obzirom da sa tim predlogom nastupaju predstavnici partije ’Sluga naroda‘, a potreban je određeni broj glasova u Parlamentu. Potreban broj glasova postoji. Sada sve zavisi od toga koliko daleko je Zelenski spreman da ide po tom pitanju“, objašnjava Golub.
Podsetimo, ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske narodne republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine.
Kijev ne priznaje Donjecku i Lugansku narodnu republiku i smatra teritorije tih dveju republika „okupiranim“, a ustaničke snage „terorističkim“.
