Ministar je napomenuo da Brisel sada pokušava veštački da podeli Evropu na „pravu“ i ostalu.
„U briselskom leksikonu termin ’Evropa‘ konačno je postao sinonim za ’Evropsku uniju‘. Predstavlja se kao da su ’prava‘ Evropa članice EU, a sve ostale zemlje kontinenta još moraju da zasluže ’visoko zvanje Evropljana‘. Time oni ponovo pokušavaju da veštački podele kontinent, da iskrive i geografiju i istoriju“, ocenio je Lavrov.
On navodi da Brisel nije u praksi bio spreman za ravnopravnost u odnosima sa Moskvom. Takođe je naglasio da je Rusija geografski, istorijski, ekonomski i kulturološki bila i ostala sastavni deo Evrope.
„Posedujući jedinstveni identitet, na koji smo s pravom ponosni, mi smo deo evropskog civilizacijskog prostora. Tokom vekova Rusija je doprinosila njegovom širenju — sve do Tihog okeana“, dodao je Lavrov.
Ministar je izrazio uverenje da promena rukovodstva Evropske unije i početak novog institucionalnog ciklusa otvara priliku za „novi početak“ u odnosima sa Rusijom. Naglasio je da je Moskva otvorena za obostrano korisnu, ravnopravnu i pragmatičnu saradnju sa EU, u skladu sa interesima saveznika i svih drugih partnera u Evroaziji.
„Samo tako može da se izgradi održiv model dugoročnih odnosa koji odgovara interesima i težnjama zemalja i naroda celog Evroazijskog kontinenta“, zaključio je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije.
Odnosi Rusije i Zapada pogoršali su se zbog situacije u Ukrajini i prisajedinjenja Krima Rusiji. Optužujući Moskvu za mešanje u poslove Kijeva, Zapad joj je uveo sankcije. Rusija je preduzela recipročne mere i povela politiku zamene uvoza, a više puta je optužbe protiv sebe nazivala neosnovanim. U poslednje vreme u zemljama Evropske unije sve više se čuju mišljenja o potrebi da se sankcije ukinu.
